НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Огромне гуске лутале древном Аустралијом: Џинови виши од два метра /фото/

Научници су коначно открили како је изгледала џиновска гуска која је лутала древном Аустралијом. За Genyornis newtoni зна се већ дуго. Реч је о врсти која је изумрла пре неких 45.000 година, а први пут је описана 1913. године.
Sputnik
Подсећала је на данашње гуске, само што је била неупоредиво већа, пише „Сајенс алерт“.
Наиме, она је достигла висину од 2,25 метара и имала је до 230 килограма. Палеонтолози су недавно открили скоро целу лобању ове необичне птице.
Како кажу, то је тек друга лобања која је до сада пронађен а која је припадала овој врсти. Користећи прву, стручњаци су документовали постојање џиновске гуске 1913. године, али је та лобања била у ужасном стању. Сада може да се види како је изгледала први пут.
Genyornis newtoni је имала масивну лобању и велику вилицу. Кљун је подсећао на данашњу аустралијску дугоногу гуску.
„Имала је покретну горњу вилицу попут папагаја, али која је имала облик оне гушчије и снажан угриз“, рекла је палеонтолог Фиби Мекинерни са Универзитета Флиндерс у Аустралији.
„Могла је да дроби меко биље и воће на непцу. Новопронађена лобања нам је помогла да саставимо слагалицу. То показује да је то, једноставно речено, огромна врста гуске“, додала је она.
Научници су скенирали фосил и направили детаљну тродимензионалну реконструкцију како би утврдили како је ова врста изгледала.
„Ушни канал је био заштићен од воде када би Genyornis заронила, а њено грло је било заштићено структуром кљуна. Облик кљуна показује да је то био вешт хватач водених биљака“, објашњава палеонтолог Џејкоб Блокланд са Универзитета Флиндерс.
Ово би могло да објасни зашто је врста изумрла јер су њена слатководна станишта у међувремену постала слана, при чему се екосистем драматично променио.
Истраживање под називом „Skull morphology of the enigmatic Genyornis newtoni Stirling and Zeitz, 1896 (Aves, Dromornithidae), with implications for functional morphology, ecology, and evolution in the context of Galloanserae“, објављено је у часопису „Historical Biology“.
Погледајте и:
Коментар