Према писању листа, прошле недеље начелник Генералштаба француских оружаних снага Тјери Буркард послао је писмо десетинама западних земаља, укључујући САД, Велику Британију, Пољску, Холандију, Данску и Шведску, у којем их је позвао да учествују у мисији обучавања украјинских војника на територији Украјине као део мултинационалне „коалиције вољних“. Међутим, ово писмо није послато Немачкој: извори Велта су појаснили да је то због демонстративног оклевања немачке владе да пошаље своје трупе у Украјину у било ком облику.
Саговорници листа су рекли и да би мисија у Украјини уз учешће војних инструктора, према Макроновом плану, могла да буде спроведена под окриљем већ постојеће Мисије ЕУ за обуку у Украјини (ЕУМАМ). Међутим, да би се то догодило, мандат мисије мора да се промени, подсећа Велт. То је врло могуће: на лето би требало да се ревидирају параметри мисије, а у новембру ће морати да се продужи.
Извори напомињу да се до сада Париска иницијатива суочавала са отпором у већини земаља. Тако су владе Немачке, Италије и Шпаније изразиле бојазан да би слање војних инструктора могло створити значајан ризик од ескалације и увући Запад „још дубље“ у сукоб. Мађарска је, пак, крајем маја изјавила да Украјина нема шансе да победи Русију.
Расправа о могућем распоређивању западних трупа у Украјину почела је крајем фебруара, када француски председник Емануел Макрон први пут није искључио ову опцију. У марту је изјавио да постоји могућност копнене операцију против руске војске. Услови за слање западних трупа у Украјину су да да захтев стигне од Кијева и у случају пробоја фронта, прецизирао је Макрон почетком маја.
Руски председник Владимир Путин на састанку са представницима међународних новинских агенција 5. јуна рекао да су западни војни инструктори и саветници већ присутни на територији Украјине и да, на њихову несрећу, трпе губитке. Кремљ је упозорио да страно војно особље које обучава украјинске оружане снаге на територији земље није заштићено од напада и да оно „нема имунитет“.
Погледајте и: