Централни део књиге, историјска реконструкција Теслине личности и његовог животног тока, подређена је приказу највеће драме његовог живота, у вези с пропашћу пројекта бежичног преноса енергије, наводи аутор Бранимир Јовановић у предговору за треће издање, које је објавило Вулкан издаваштво.
Поглавља „Религија Теслина“ и „Тесла као трагични јунак научне мисли“ у другом делу књиге представљају продубљивање теме Теслиног душевног и духовног лика у контексту изабраних светоотачких мисли и православног тумачења филозофије историјеЖарка Видовића.
„Главна тема историје филозофије Жарка Видовића јесте разумевање значаја заветног порекла настанка и опстанка српске нације и српске државе и значајсветосавског, односно косовског мита у том процесу.Помислио сам да морам да напишем нову верзију књиге,у којој ће Тесла првенствено бити стављен у светосавски, тј.косовски контекст. Намера ми је била да сведочим о важности континуитета свести о заветној историји српског народакроз разумевање Теслине личности и његове улоге у историји
западног друштва“, истиче аутор.
западног друштва“, истиче аутор.
Трећи део књиге је мозаичког карактера, с разним прилозима о Теслиној истраживачкој методи, личним навикама, религиозним ставовима и посебним освртом на његове идеје.
У трећем издању књиге налазе се и записи Николе Тесле, преузети из разних писама и његовог дневника.
„У тим записима поред изузетног интелектуалног потенцијала, откривају се и духовна ширина и душевна дубина, као и несвакидашња унутрашња снага у неодступању од идеја и циљева који су проистицали из Теслиних најдубљих уверења. Све то јесу одблесци Теслине генијалности и визионарства“, истиче издавач.
Бранимир Јовановић указује на то да је много књижевних или стручних дела посвећено Тесли, али да су ретке темељне реконструкције његове личности и идеја применом метода историје науке.
Према његовим речима, свим америчким ауторима својствено је непознавање српске културе, због чега је њихово разумевање Тесле ограничено и условљено претпоставкама заснованим на познавању сопствене историје.
„С друге стране, историја науке у Србији готово да и не постоји, а од малобројних историчара код нас, ниједан се није озбиљније бавио Теслом“, сматра Јовановић.
Циљ аутора био је, како је навео у предговору, разумевање Тесле као велике личности историје науке и његових научних и социјалних идеја. За њега је, како каже, највећи изазов био разумети Теслин духовни лик, а посебно његов стваралачки метод.
„Докле год сам покушавао да приступим проблему користећи достигнућа савремене науке, мислим пре свега на психологију, филозофију, па и социологију – резултати су ми се чинили потпуно неубедљивим. С обзиром на то да је историчару науке и дозвољено, и препоручено да током поступка реконструкције тему осветљава из различитих перспектива, почео сам више да се бавим историјом и културом Теслине породице, надајући се да ћу наћи нове и вредне податке за моју реконструкцију, и неминовно сам се нашао пред питањима вере“, наводи аутор.
Он додаје да је, тек када је почео детаљније да проучава православну антропологију и гносеологију, схватио да је добио изванредну платформу за дубље разумевање бројних духовних феномена карактеристичних за Теслу.
Аутор додаје да је посебно био заинтересован за Теслину доктрину – скуп његових идеја о утицају модерне технологије на човека и будућност савременог друштва.
„У поглављу 'Теслина доктрина' превасходно сам се бавио идејом како остварити дијалог о најважнијим питањима истинске одрживости између интелектуалаца, оних с православном оријентацијом и оних других који себесматрају агностицима или атеистима“, наводи аутор.