Четбот, који је део пројекта „Future You“, користи дигитално остареле профилне фотографије и синтетичка сећања да би створио реалистичну интеракцију с будућом верзијом себе.
„Циљ је промовисање дугорочног размишљања и промене понашања. То би могло да мотивише људе да доносе мудрије одлуке у садашњости које оптимизују њихово дугорочно благостање и животне резултате, објаснио је Пат Патаранутапорн из Медија Лаб МИТ-а.
Разговор са старијом верзијом себе
У једном примеру, ученица која жели да буде наставник биологије разговарала је са симулираном 60-годишњом верзијом себе. Четбот, који се представљао као пензионисана наставница, присетила се да је помогла ученику који се борио да побољша своје оцене.
„Било је тако лепо видети лице ученика озарено поносом и достигнућем“, одговорио је чет-бот ученици.
Да би користили четбот, корисници попуњавају упитник о свом тренутном животу, укључујући њихове тежње, породицу и прошла искуства. Они такође постављају портрет који компјутерски програм поставља да би се створила визуелизација будућег изгледа дотичног корисника. Ове информације се затим уносе у велики језички модел који ствара кохерентне синтетичке меморије за старију верзију корисника. Четбот, којег покреће ОпенАИ ГПТ-3.5, представља се као старија верзија корисника и расправља о животним искуствима на основу података који су му достављени.
Пат Патаранутапорн је поделио лично искуство у којем га је четбот подсетио на пролазност његових родитеља, позивајући га да проводи више времена с њима.
„Сеанса ми је дала нову перспективу, што ме и даље погађа“, рекао је он.
Ово је само потенцијална будућност
Корисници су обавештени да њихово „будуће ја“ није предвиђање већ потенцијални сценарио заснован на њиховим тренутним информацијама. Они могу да истражују различите будућности мењајући своје одговоре на упитнику.
Истраживање научника са МИТ-а објављено је на репозиторијуму „arXiv“ и укључивало је 344 волонтера. Истраживање је показало да ћаскање са четботом смањује анксиозност и јача везу корисника са њиховом старијом верзијом себе. Та веза би могла да доведе до бољих животних избора, као што су постављање циљева, вежбање, здрава исхрана и уштеда новца.
Иво Влаев, професор бихејвиоралних наука на Универзитету Ворвик, похвалио је пројекат.
„Он утеловљује идеју подстицања - суптилне интервенције осмишљене да усмере понашање на корисне начине - чинећи будућег себе истакнутијим и релевантнијим за садашњост. Ако се ефикасно примени, има потенцијал да значајно утиче на то како људи данас доносе одлуке имајући на уму своје будуће благостање“, рекао је Влаев, који није био укључен у истраживање.
Међутим, Влаев је приметио да ефикасност зависи од способности четбота да симулира смислене разговоре.
„Ако корисници виде четбота као аутентичног и проницљивог, то би могло значајно да утиче на њихово понашање. Међутим, ако интеракције изгледају површне или варљиве, утицај би могао бити ограничен“, закључио је он, пренео је „Гардијан“.
Погледајте и: