Редитељ Слободан Скерлић: Упркос технолошком напретку, човек није одмакао далеко од средњег века

„Како је рекао Џони Штулић, улоге су одавно подељене, али то не значи да треба да пристанемо на њих. Једноставно, морамо преиспитати неке цивилизацијске обрасце, који су стари више десетина хиљада година јер су се променили друштво и околности. Не можемо променити биологију, али можемо променити односе у друштву, како бисмо од једног неолитског патријархата ушли у модерно доба, уместо да стремимо у средњи век“, рекао је Скерлић у кратком разговору за Спутњик, поводом представе „Крамер против Крамера“, која ће премијерно бити изведена 15. јуна у Београдском драмском позоришту.

Комад је рађен према истоименом роману Ејворија Кормана из 1979. године. Главну улогу тумачи Андрија Кузмановић, а у представи играју и Нада Мацанковић и Марија Пикић.

Ширем кругу гледалаца наслов „Крамер против Крамера“ познат је захваљујући истоименом филму из осамдесетих година, у којем главне улоге тумаче Дастин Хофман и Мерил Стрип.

Иако је заплет филма, књиге и представе исти, а заснован је на дуготрајном и исцрпљујућем судском спору брачног пара који се разилази након одлуке супруге да напусти породицу, редитељ и глумци су нагласили да се ни на који начин нису ослањали на филмску причу, већ да су се трудили да теме мушко-женских односа, распада породице, родних улога и друштвених предрасуда о положају мушкарца и жене, обраде на аутентичан начин.

„Филм се бави питањем дијалога, питањем старатељства и родних улога у то време када је настао, крајем седамдесетих и надаље осамдесетих. Од тада је прошло 45 година, а оно што смо ми пробали да истражимо јесте где се ти проблеми налазе данас, јер је позориште просто такав медиј да је актуелан и комуницира с публиком само на дан кад се представа игра. У том смислу је било важно да ту идејну компоненту представе ускладимо са садашњошћу“, нагласио је Скерлић.

Коментаришући данашње време, Скерлић је оценио да су проблеми који су тиштали породицу и њене чланове данас другачији само у смислу да их на други начин посматрамо.

„Жене су у неким земљама Европе добиле гласачко право половином прошлог века, а и даље постоје земље у којима оне не само да немају гласачко право, него ни нека друга права. Жене сада имају глас, због чега имамо утисак да су проблеми већи и бројнији, али је суштина у томе да су се раније ти проблеми прескакали и прећуткивали. Сада су избили на светло дана и с пуним правом не дозвољавају да та питања буду прескочена“, објашњава Скерлић.

Када је реч о позоришном језику, Скерлић се, како је навео, определио за редукцију средстава, максимално се ослањајући на глумце и глумачку игру, с идејом да је то оно што носи позориште – „страст и тих неколико дасака на сцени“.

„Мислим да смо направили нешто што је позоришно узбудљиво и идеолошки вредно, и надамо се да ће публика отићи не само узнемирена емоционално него и с питањима на која ће тражити одговоре“, рекао је Скерлић.

У представи, како је нагласио, нема позитивних и негативних ликова, нити борбе добра и зла, већ само стварних људи који очајнички покушавају да направе равнотежу између каријере и животних амбиција, с једне, и обавеза према блиским људима, с друге стране.

Према његовим речима, представа је у основи рађена као мелодрама, мада има одређене позоришне, жанровске искораке.

„Ипак, не бих да намигујем публици пре времена, томе и служи представа. Нека макар прва три извођења остану изненађење“, додао је редитељ.

Представа ће се претпремијерно играти 14. јуна, а прва реприза је заказана за 16. јун. Након извођења на Малој сцени БДП-а, публика ће комад моћи да гледа на летњој сцени БДП-а 21, 22, 23, 28, 29. и 30. јуна.