„Акције особа које угрожавају мир и међународне напоре за стабилизацију на Западном Балкану, укључујући акте екстремистичког насиља и реметилачке активности, и ситуација на Западном Балкану, која омета напредак ка ефикасном и демократском управљању и пуној интеграцији у трансатлантске институције, се настављају и представљају необичну и изузетну претњу по националну безбедност и спољну политику Сједињених Држава”.
Из тог разлога, ванредна ситуација за Западни Балкан требало би да остане на снази након 26. јуна 2024. године, наводи се у саопштењу које је потписао амерички председник.
Прва извршна уредба донета је 26. јуна 2001. године.
У образложењу је наведено да су примењене одреднице Закона о међународним економским ванредним овлашћењима у којој су наведене “необичне и изузетне претње по безбедност земље и спољну политику САД”.
Наводи се да се ове мере односе на Северну Македонију, спречавање имплементације Дејтонског споразума у БиХ или Резолуције 1244 СБ УН.
Председник САД је накнадно изменио ту уредбу Извршном наредбом 13304 од 28. маја 2003. године, како би се предузели додатни кораци у вези са одређеним радњама које ометају спровођење, између осталог, Охридског оквирног споразума из 2001. у односу на Северну Македонију.
Такође, 8. јуна 2021. године донета је и Извршна наредба 14033, којом је проширен обим ванредног стања на националном нивоу. Како је наведено, ситуација на територији бивше СФРЈ и Албаније током протекле две деценије, укључујући подривање послератних споразума и институција након распада бивше СФРЈ, као и широко распрострањену корупцију у разним владама и институцијама на Западном Балкану, омета напредак ка ефикасном и демократском управљању и пуној интеграцији у трансатлантске институције, и стога представља необичну и изузетну претњу по националну безбедност и спољну политику Сједињених Држава, наводи се на сајту Беле куће.
Погледајте и: