„Сада смо дошли у ситуацију када је председник Русије још једном позвао да нас послушају, јер сваки пут када би Запад одбио наше предлоге из тога није изашло ништа добро“, поручио је Лавров након састанка Путина са руководством Министарства иностраних послова Русије.
Како је рекао, Путин је навео гестове добре воље које је Русија понудила од Мајдана и од преврата у Украјини 2014. године.
„Председник је набројао све те гестове добре воље и извесној мери и са елементима уступака, које смо чинили од 'Мајдана' и државног удара у фебруару 2014. године. Бројни кораци који су истицали конструктиван приступ Русије, нашу жељу да сачувамо украјинску државу, осигуравајући, наравно, њену пријатељски однос према нама. Све је то било одбачено, доследно, оштро, категорички. Сада смо дошли у ситуацију да је председник још једном позвао да нас послушају“, навео је Лавров.
Он је рекао и да је небитно да ли Запад верује Москви, потребно је да западне земље прихвате реално стање ствари. Како је рекао, поверење није појам који може да се употреби када је реч о политици Запада.
Борбена дејства ће престати чим Кијев испуни услове које је формулисао руски председник, напоменуо је Лавров.
Министар је оценио да је некоректно упоређивати Путинове предлоге за прелазак на преговоре о украјинском сукобу са захтевом за капитулацијом, с обзиром на позадину догађаја.
„Питање није баш коректно, јер је председник, желим поново да нагласим – посебно скренуо пажњу пре него што је завршио говор да још једном жели да репродукује целу слику, када смо подржали документ који је сачувао територијални интегритет Украјине у границама из 1991. године“, одговорио је Лавров новинарима на питање да ли мисли да предлози за почетак преговора „подсећају више на ултиматум о предаји“.
Он је подсетио да је био 20. фебруар 2014. године када је „цела Европа гарантовала спровођење договора између Јануковича и опозиције, када је Обама позвао Путина и тражио да се тај договор не крши и када смо га ми подржали“.
„Следећег јутра је извршен државни удар. Да се то није догодило, Украјина би сада живела у границама 1991. године“, напоменуо је Лавров.
Он је такође навео да су врата изградње евроазијске безбедности отворена и за европске земље.
„Као што је данас рекао председник, ако се тако велико евроазијско партнерство усредсреди на формирање економских, транспортних, финансијских ланаца независних од диктата САД и њихових сателита, то ће формирати неку врсту друштвено-економске основе. Материјални темељ система безбедности који желимо да изградимо отворен је за све земље и организације евроазијског континента, без изузетка“, закључио је Лавров.
Погледајте и: