У Заводу за биоциде и медицинску екологију у Београду кажу да се у овом периоду региструје повећан број крпеља.
„Јун је месец са оптималним временским условима за раст и развој крпеља у нашем поднебљу. То потврђују подаци добијени мониторингом који показују да се у овом временском периоду бележи повећана бројност популације крпеља“, наглашавају у овом Заводу.
Крпељи су присутни на разним местима, а тамо где се бележи њихова велика бројност, бележи се и већи број заражених крпеља.
„Ареал распрострањења крпеља је веома разнолик, од уређених, неуређених, рудералних станишта, до објеката за смештај домаћих животиња и стамбених објеката. На основу спроведених теренских истраживања Завода за биоциде и медицинску екологије утврђена је позитивна корелација између броја заражених крпеља и локалитета са повећаном бројношћу броја глодара који су резервоари поменуте бактерије“, наводе из Завода за Блиц.
Заражена петина тестираних крпеља
Иначе, у овом периоду велики број грађана доноси крпеље на ПЦР анализу у лабораторије Завода за биоциде и медицинску екологију, кажу у овој установи, како би се утврдило да ли су заражени бактеријом Borelia bulgdoferi, изазивачем лајмске болести.
„Од укупног броја донетих крпеља на анализу, 20 одсто је било позитивно и та чињеница указује да је неопходно доносити их на тестирање како би се на време открило да ли је он заражен поменутом бактеријом“, истичу из Завода.
Како је раније објашњено у овом Заводу, уколико је крпељ заражен потребно је око 48 сати да он пренесе бактерију у тело човека.
Фактори који погодују развоју крпеља
За већину врста крпеља, период од средине марта до средине јуна представља време када су најактивнији.
„У то доба полажу јаја, развијају се, проналазе коначног домаћина на коме ће извршити своју репродуктивну улогу. У периоду од средине јуна до краја августа, наступа време када се нове јединке још нису излегле, тако да је у том периоду слабија фреквентност њиховог налажења. Температурни оптимум активности, односно период када највећи број крпеља трага за домаћином, је при температурама од 20-25 степени“,објашњавају у Заводу.
Како додају, осим температуре важан фактор је и влажност ваздуха, тако да је оптималан износ 45-80 одсто влажности ваздуха.
За оне врсте које бораве на отвореним стаништима, значајан утицај има сунчано зрачење које доводи до акумулирања топлоте у тело крпеља који је хладнокрвна животиња, што им омогућава почетак активности и на нижим температурама. Све ово нам говори да тренутне временске прилике, самим тим и тренутно влажно време, и те како погодују крпељима, што се огледа у повећаној бројности, уколико се не примењују адекватне механичке и хемијске мере за смањивање њихове бројности. Оно што ми на личном плану можемо урадити је да при изласку у природу будемо адекватно одевени, уз коришћење репелената за одбијање крпеља.
Погледајте и: