Научници са Универзитета Јужне Калифорније (УСЦ) сугеришу да би ова промена могла мало да промени дужину наших дана за делиће секунде.
„Када сам први пут видео сеизмограме који су указивали на ову промену, био сам затечен. Али када смо открили још две десетине опсервација које су сигнализовале исти образац, резултат је био неизбежан“, каже научник УСЦа Џон Видал.
Ово успоравање је значајно јер није примећено деценијама. Унутрашње језгро је успорило први пут после много деценија. Други научници су се недавно залагали за сличне и различите моделе, али наша најновија студија пружа најубедљивије решење, додаје Видал.
Унутрашње језгро Земље, суперврућа и густа лопта од гвожђа и никла, је око две трећине величине Месеца и лежи више од 4.800 километара испод површине. Разумевање његових карактеристика помаже у откривању историје Земље. Видал и његов тим анализирали су податке из 121 понављајућег земљотреса забележеног између 1991. и 2023. у близини Јужних Сендвич острва, заједно са подацима из неколико нуклеарних тестова. Ови догађаји су произвели значајне сеизмичке таласе који су открили кретање унутрашњег језгра Земље.
Научници прате положај и кретање унутрашњег језгра Земље проучавајући како сеизмички таласи мењају брзину и правац. Очигледно успоравање језгра, које је изгледа почело око 2010. године, могло би бити повезано са кретањем спољашњег језгра од течног гвожђа, које генерише Земљино магнетно поље, или гравитационе силе.
Импликације новог открића још нису у потпуности схваћене. Иако промене у брзини и смеру језгра нису неуобичајене, не постоји непосредан разлог за узбуну.
„Било би то веома тешко приметити, реда величине хиљадити део секунде, скоро изгубљено у буци узбурканих океана и атмосфере“, објашњава Видал.