Селектор Драган Стојковић је Гудељу наменио веома захтевну улогу, да мотри на Џуда Белингема, офанзивног везисту Енглеске, „десетку“ способну да одигра и напред и назад, на више позиција и да увек буде опасан.
Померао се Белингем на старту утакмице, кретао се лево, десно, а у 12. минуту је покренуо акцију коју је и крунисао голом.
И све захваљујући моментима непажње Гудеља.
Вратио се Белингем на ивицу централног круга, покренуо акцију, Гудељ га је имао у виду, али све док играч Реал Мадрида није лопту одложио десном беку Кајлу Вокеру.
Одмах је кренуо ка казненом простору, Гудељ се окренуо ка лопти, изгубио из вида свог директног конкурента који се стуштио право у петерац и спремно дочекао волшебан центаршут Саке коме је кумовао и контакт Павловића.
Ни крив ни дужан уз Белингема је остао Живковић који ни снагом ни висином није могао да му парира, а голман Рајковић је могао само да извади лопту из мреже.
Уз све, Белингем је за прво полувреме имао више контаката с лоптом него иједан играч на терену, што довољно говори о томе колико је дефанзивни везиста Србије имао проблема, а успут је добио и жути картон.
Тренутак, заиста тренутак непажње, али нешто што се не сме, апсолутно не сме дешавати, нарочито од толико искусног и толико важног играча какав је Гудељ чија позиција и задатак захтевају врхунску дисциплину.
Ње није било – отуда и казна која је режирала даљу судбину Србије у премијерној утакмици Европског првенства.