Како је наведено, 39 одсто испитаника из 47 држава рекло је да понекад или често активно избегавају вести, док је 2017. године такав одговор дало 29 одсто учесника истраживања.
Око 46 одсто људи одговорило је да су веома или екстремно заинтересовани за вести, наспрам 63 одсто 2017. године, преноси Би-Би-Си.
Главни аутор овог истраживања Ник Њуман сматра да је пад интересовања за вести везан за „нарочито тешке ствари у претходним годинама“.
„Имали сте пандемију и ратове, тако да је прилично природна реакција људи да се окрену од вести, било ради заштите менталног здравља или просто као жеља да се настави са животом“, објашњава Њуман.
Он је истакао да они који селективно избегавају вести то раде јер се осећају „немоћно“ пред великим светским догађајима.
Неки људи се осећају и презасићено и збуњено због количине доступних вести, док су неки и уморни од политике, додаје Њуман.
Поверење у вести остало је на уобичајених 40 одсто, а било је за 4 одсто више само за време ковид пандемије.
Када је реч о извору вести, око 73 одсто испитаника је рекло да чита вести на интернету, док је 50 одсто навело телевизију, а 14 одсто штампане медије.
Када је реч о друштвеним мрежама, за највећи проценат испитаника најважније је приступање платформи Фејсбук*, иако је већ дуго у стабилном паду, док су Јутјуб и Воцап такође важни извори вести.
Занимљиво је да је у порасту Тик-Ток, који је по први пут испред платформе Икс, са 13 одсто наспрам 10 одсто корисника.
Истраживање је показало да постоји широко распрострањена сумњичавост према потенцијалном писању вести помоћу вештачке интелигенције, нарочито за озбиљније вести као што су оне о политици или рату.
Њуман каже да постоји више лагодности за употребу вештачке интелигенције као помоћ у транскрипцији и превођењу.
Анкета је спроведена у јануару и фебруару ове године, а обухватила је 94.943 испитаника у 47 држава.
*Активности „Мета“ - друштвене мреже Фејсбук и Инстаграм забрањене су у Русији као екстремистичке
Погледајте и: