Вучевић је то рекао у другом делу панела "Перспектива приступања Западног Балкана и његов значај за будућност Европе. Да ли смо у периоду стагнације или изградње новог замаха?" на међународној конференцији у Атини "Мир и одрживи развој" посвећеној шестој години од потписивања Преспанског споразума, одговарајући на питања модератора о критикама везаним за посету кинеског председника Си Ђинпинга Београду и сарадњи с Пекингом и Москвом из угла санкција.
Премијер Србије је том приликом говорио и о новој методологији за приступање ЕУ, када је оценио и да би било добро када би дозволили Србији да на путу ка ЕУ има барем исти или једнак приступ као и друге земље.
Србија поносна на посету Сија
Одговарајући на коментар модератора везан за критике због посете кинеског председника нагласио је да је Србија поносна на ту посету, да Београд брине о националним интересима, економији и да ће наставити да сарађује с Пекингом.
"Не волим двоструке приступе или стандарде", рекао је премијер и подсетио да је дан пре тога Си Ђинпинг посетио Француску и разговарао с председником Емануелом Макроном и председницом ЕК Урсулом фон дер Лајен.
"И нико се на то није жалио. Из Београда је отпутовао у Мађарску која је чланица ЕУ и НАТО", подсетио је Вучевић.
Нагласио је да не може да прихвати то да је за Немце у реду да послују са Кином, али је за Србију то забрањено.
"Ако је добро да Француска или ЕУ сарађују с Кином претпостављам добро је и за Србију", навео је Вучевић и нагласио да је Србија наравно спремна да кроз европски пут усклади спољну потику и безбедност са ЕУ.
"Наравно, спремни смо за ЕУ да кроз европски пут ускладимо нашу спољну политику и безбедност", рекао је он и додао да жели да подвуче чињеницу, да је очигледно да је Поглавље 35 или питање спољне политике и безбедности сада нови политички кредо ЕУ.
Према његовим речима, то је најважније питање за Србију, важније од реформи, које, како је нагласио, не жели да потцењује.
Вучевић је истакао и да када је реч о Западном Балкану можемо да говоримо само о пет земаља и једној покрајини у смислу поштовања међународног права.
Додао је да ако говоримо о шест држава искључујемо коначан договор или решење.
Ако уведемо санкције Русији, погодићемо само нашу економију
Везано за питање о санкцијама против Русије, Вучевић је нагласио да не треба да се заборави то да је Србија гласала за све резолуције везано за територијални интегритет Украјине.
"Ми немамо никакав проблем са Украјином, они су наши пријатељи. Нису признали такозвано Косово. Питамо само да ли сви ви само говорите о територијалном интегритету и суверенитету Украјине и шта је са нашим", рекао је Вучевић.
Подсетио је да је Србија била изложена санкцијама и да су због њих страдали само обични људи, а не режими. Додао је да се због санкција које су уведене Русији не виде конкретни резулати на бојном пољу.
"У овом тренутку Србија зависи од руског националног гаса и нафте, ако уведемо санкције Русији, погодићемо само нашу, а не њихову економију", рекао је он и нагласио да су нам веома важни односи са Кином и Русијом због Косова и њиховим гласовима у Савету безбедности Уједињених нација.
Говорећи о новој методологији за приступ ЕУ, уведеној 2021, навео је да је то добар пример да покажемо ко је спреман да постане пуноправна држава чланица ЕУ.
"Дозволите нам да имамо барем исти приступ или једнак приступ као и друге земље, мислим да је поштено", поручио је Вучевић и додао да све земље, и Украјина и Грузија и Молдавија имају нека спрона питања а једино са Србију чујемо имате проблем са овим или оним.
"Без Србије не можете да обухватите цео Балкан", истакао је он и додао да је национални интерес свих на Балкану напредак на путу ка ЕУ.
Морамо добити конкретан сигнал из Брисела
Вучевић је оценио да Европа није заокружена без земаља Западног Балкана и истовремено поручио да је чланство Србије у ЕУ стратешки циљ, као и да ће се наставити реформе које би, како каже, требало да буду подржане и конкретним мерама.
Како је додао, суштина тог питања или одговора лежи у чињеници да је свима доста празне приче као и да су се људи заситили очекивања, али је истовремено поручио да је време да се Западни Балкан охрабри и да Европа да јасан сигнал.
"Морамо добити конкретан сигнал из Брисела", поручио је Вучевић уз подсећање да су се могу чути различита мишљења од доносилаца одлука из европских земаља.
Вучевић је истакао и да Србија у потпуности подржава европски пут Западног Балкана и подсетио да је наша држава активна на различитим нивоима када је реч о регионалној сарадњи, али и сарадњи са ЕУ.
У том смислу је подсетио на Берлински процес, Брдо Бриони, Отворени Балкан који је, истиче, показао да земље у региону имају свест о неопходној сарадњи на регионалном нивоу.
Он је истакао да је за Србија најтежа тема везана за покрајину Косово и Метохија, додајући да би кроз дијалог и искуство институција ЕУ могло да се буде ближе помирењу на терену, пренео је Танјуг.
Немам утисак да ће Курти ући у формирање ЗСО
Вучевић је рекао и да је његов утисак да нема ни говора да ће Аљбин Курти ући у формирање Заједнице српских општина.
"То је мој утисак, ја не могу да кажем да је то званична порука Мирослава Лајчака али сам стекао утисак да Куртију не пада на памет да формира ЗСО. До краја ове године нико ни не види план његове активности на формирању ЗСО, да не улазим уопште какав би био садржај те заједнице”, рекао је Вучевић српским новинарима у Атини.
Вучевић је казао да не може да каже да је оптимистичнији после разговора са Лајчаком или да је добио нека уверавања да Приштина има додатну вољу да смири ситуацију на терену, али је навео да ће Лајчак врло брзо посетити Београд и разговарати са председником Александром Вучићем.
"Веома сам забринут за ситуацију на КиМ, за судбину нашег народа, морамо да чувамо наш народ на КиМ, да му помогнемо а истовремено да будемо стрпљиви да разумемо геополитичке околности, да не наседамо на провокације да нас не увуку у оно што би желели", поручио је Вучевић.
Он је оценио да је имао важан састанак са специјалним представником ЕУ.
"Важан сусрет са Лајчаком, мислим да он разуме шта се дешава на терену, мени је нејасно да нико не може да изврши притисак на Куртија али дозвољавам да ја немам најбољи преглед ситуације за то што се дешава", рекао је премијер.
Навео је да су пред Србијом не лаке околности и не лак период.
"Морамо да чувамо државу, да помажемо наш народ на КиМ, да га сачувамо, а да истовремено не угрозимо целу државу Србију, да не будемо увучени у неке сукобе јер би Курти то највише желео и да будемо приказани као негативци", закључио је Вучевић.
Лајчак: На земљама Западног Балкана је да искористе тренутак и приближе се чланству
Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак рекао је у Атини да је на земљама Западног Балкана да искористе актуелни тренутак који постоји у ЕУ поводом проширења и да се приближе чланству у том европском блоку.
"Ако се сећате самита из Солуна из 2003. године, када су лидери ЕУ одлучили да се Западни Балкан прикључи ЕУ, нико од тадашњих лидера није мислио да ће 20 година касније само једна земља, Хрватска, ући у ЕУ, а преосталих шест нису ни близу. То значи да нешто није у реду", рекао је Лајчак на панелу.
Он каже да одговорност за овакво стање лежи на обе стране - и на ЕУ, али и на земљама Западног Балкаана.
"ЕУ је морала да се бави многим кризама које није предвидела, док се, да будем искрен, регион Западног Балкана и даље бави превазилажењем прошлости, освртањем на ратове у бившој СФРЈ. То траје предуго. Пре три, четири године, дошао је нови моментум, али се онда догодио напад на Украјину", навео је Лајчак.
Он је истакао да Брисел тренутно има нови приступ, који се зове постепено приступање.
"То значи да не морате да чекате да уђете у ЕУ, већ то зависи од вас, односно, од вашег напретка у испуњавању поглавља. Тренутно је 53 одсто грађана ЕУ за проширење. Неће све бити лако и ружичасто, европске вредности се морају поштовати. Ово је Западном Балкану позив за буђење и могу да кажем да је ЕУ први пут више ентузијастична него Западни Балкан по питању проширења. Али, потребне су реформе, између осталог... Могу да кажем да сам оптимиста", рекао је Лајчак.
У Атини је данас почела дводневна међународна конференција која се организује поводом шестогодишњице од потписивања Преспанског споразума.
Погледајте и: