Бела печурка производи ензиме који разграђују лигнин, полимер који повезује целулозна влакна биљака, а ови ензими могу да разграђују и друге супстанце, објаснили су холандски научници у студији објављеној у Спрингеровом часопису „Примењена микробиологија и биотехнологија”.
Приметили су да није било много користи од супстрата који је остао после бербе шампињона у Холандији, због чега се у великим количинама отпрема у Немачку где се потом користи као ђубриво.
Загађивачи да сносе највеће трошкове
Имајући то на уму, одлучили су да тестирају колико би супстрат могао да буде ефикасан у уклањању загађивача из воде. Осам супстанци, укључујући хемикалије из хербицида, кофеин и фармацеутске производе, додаје се у воду, а затим комбинује са фрагментима супстрата. Открили су да је, у зависности од супстанце, супстрат у року од недељу дана уклонио чак 90 одсто органских микрозагађивача из воде.
У Уједињеном Краљевству посебно расте забринутост због загађења воде. Прошле године, истраживачи са Универзитета Брунел у Лондону и Универзитета у Портсмуту пронашли су више од 50 хемикалија у морској води на јужној обали Енглеске, укључујући фармацеутске производе и пестициде. Европска инвестициона банка је у извештају о микрозагађивачима у води из 2023. године упозорила да их конвенционалне методе пречишћавања не уклањају у потпуности и да су трошкови додатног третмана „значајни“, пише Си-Ен-Би-Си.
Печурке могу да имају „ефекат усисивача” за нанопластику у земљишту
© Sputnik / Лола Ђорђевић
На том трагу европски законодавци су још у априлу одобрили нове мере за третман отпадних вода у урбаним срединама. Да би покрили додатне трошкове квартарног третмана, односно уклањања широког спектра микрозагађивача, у складу са принципом „загађивач плаћа“, произвођачи фармацеутских и козметичких производа који доводе до загађивања градских отпадних вода треба да допринесу с најмање 80% трошкова додатног прочошћавањакроз шему . проширена одговорност произвођача (ЕПР). Али, изгледа да Енглеска још нема планове за увођење сличних правила.
Не мањка ни примера микроремедијације у којој су гљиве „ускочиле” да одбранеживотну средину и санирају штетне материје у земљишту и води. Еквадорске фарме су их користиле за чишћење амазонске прашуме послеизливања нафте.
Ефекат усисивача
Становници округа Сонома у Калифорнији користили су печурке буковаче да уклоне токсине из природне средине која је страдала од пожара, док су на Новом Зеланду истраживачке гљиве коришћене за третирање тла контаминираног пестицидом ПЦП. У Кливленду, једна архитектонска фирма чак подржава употребу печурака за рушење напуштених градских кућа.
Студија коју су Ван Бренк и колеге објавили у мају показала је да су печурке веома корисне и да супстрат као и чај, добијен његовим намакањем, могу да уклоне боје за текстил из воде. Узимајући у обзир наведене примере, могли бисмо да се запитамо зашто употреба печурака за чишћење животне средине није добила ширу примену.
Дајен Пурчејз, професор еколошке биотехнологије на Универзитету Мидлсек, показала је да је то првенствено због недостатка инвестиција.
„Укључивање додатног корака у систем за пречишћавање отпадних вода захтева почетно улагање за промену постојеће инфраструктуре“, сматра она.
За пречишћавање великих количина отпадних вода коришћењем печурака неопходан је мултидисциплинарни приступ, односно сарадња инжењера заштите животне средине са свим осталим заинтересованим странама, нагласила је она.
Паола Микаела Мафла Ендара, биолог са Универзитета Лунд у Шведској, истиче да би требало да постоји више „мостова” који повезују истраживања у овој области. Иначе, реч је о коауторским студијама објављеним 2023. године, у којима научници тврде да печурке могу да имају „ефекат усисивача” за нанопластику у земљишту.
Погледајте и: