Испоставило се да је та принудна измена донела много тога доброг Орловима у игри, али и лошег јер се испоставило да је тиме Костић завршио шампионат.
Селектор Драган Стојковић има сасвим достојну замену у виду Младеновића који је, према мишљењу многих, био један од најбољих појединаца у целом нашем тиму. Није ту било неких одигравања петом, пробацивања лопте противнику кроз ноге, дриблинга од којих застаје дах... али јесте било учинковите, конкретне и сврсисходне игре. И то баш.
Убацивао се по левој страни, био активан, опасан по гол противника, а опет довољно агилан да закрпи и дефанзивне задатке као када се вратио 25 метара у спринту и узео лопту испред Галагера.
Попут сингерице, није се заустављао, већ је само везао. И очигледно је да ћемо га гледати у тој улози још на овом Европском првенству.
Свему у прилог иду и бројке. Наиме, Младеновић је на терену провео 53 минута, забележио је укупно 28 додавања, од тога је 86 одсто било тачно и без грешке.
Добио је осам дуела, чак 63% свих дуела у које је улазио.
Заиста је имао велики утицај на игру Србије и, имаћи у виду Костићеву повреду, очигледно је да ће Младеновић бити још прилике да покаже шта зна.
Показао се Младеновић као веома вредан фудбал, човек који има добар центаршут, који подсећа на оне некадашње бекове и то је нешто што, у тиму који поседује уметнике попут Душана Тадића или Сергеја Милинковић-Савића, више него потребно.
Можда је Младеновићева тајна у односу на друге играче, посебно на Костића, то што је од неке 2018. и дреса Лехије из Гдањска, потом и Легије из Варшаве, па и сада Панатинаикоса, важан део својих тимова, један од најважнијих, константно игра, у форми је и стиче се утисак да може да претрчи 20 километара по утакмици ако је то потребно.
Не само да је засенио Костића, већ и Живковића, касније и Бирманчевића који су деловали по другој страни напада. Да је Влаховић имао мало више среће, могао је да упише и асистенцију после одличног центаршута у самом финишу утакмице.
Одлична партија Младеновића. Само тако треба да настави и Пикси о левој страни напада, али и одбране, не треба превише да брине.
Има ко да „шије“.