"Потребно је узимати редовно терапију, уносити доста течности, најбоље воду или природне сокове попут лимунаде. Не газиране сокове и друге течности. Храна да буде лагана, што више воћа и поврћа и избегавати масну и тешку храну", казао је за Танјуг Пајовић.
Он наводи да су најугроженије групе кардиоваскулрани болесници, особе са хроничним опструктивним болестима плућа и астмом где може доћи до спазма мишића и до погоршања основне болести.
Он је истакао да по високим температурама долази до промене вискозитета крви, те како је рекао може доћи до тромба, односно шлога или инфаркта.
"Код кардиоваскуларних болесника може доћи до поремећаја ритма. Пацијенти који имају високи крвни притисак, хипертензију треба да обрате пажњу, јер по високим температурама долази до ширења крвних судова и онда треба умерити или можда преполовити терапију и контролисати крвни притисак", рекао је Пајовић.
Он је препоручио да се обавезе ускладе у раним јутарњим или вечерњим часовима, као и боравак у расхлађеним просторијама или у хладовини на отвореним просторима.
"Време је базена и купања на рекама. Јако је битно не улазити нагло у воду јер то може довести до срчаног застоја,већ се пре тога расхладити", закључио је Пајовић.
Погледајте и: