Овако некадашњи шеф југословенске дипломатије, Владислав Јовановић, оцењује коментаре који из Вашингтона и Брисела долазе као одговор на посету руског председника Владимира Путина Северној Кореји и Вијетнаму.
Подсећамо, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг и амерички државни секретар Ентони Блинкен су на потписивање уговора о стратешком партнерству између Русије и Северне Кореје реаговали промптно, изражавајући „дубоку забринутост“. Такође, Путинов авион још није ни слетео у Ханој, вијетнамску престоницу, а Вашингтон је упозорио вијетнамско руководство да ризикује да нормализује руска „очигледна кршења међународног права“.
Америчка нервоза због руско-корејског савеза
Према Јовановићевим речима, Запад је поприлично изненађен радикалним начином на који се Русија понаша у односу на дубоку и продужену западну агресију.
Циљеви Запада били су и остали колапс руског политичког, економског и социјалног система, а можда чак и комадање Русије, како стоји у неким западним најамбициознијим плановима. Свеобухватни агресиван притисак на Русију део је и одговора западног блока на изазове које пред њега све упорније, одлучније и извесније стављају земље око БРИКС-а и ШОС-а.
„Због тога су се, по мом мишљењу, Америка и њени савезници одлучили, не на дефанзивну политику, већ на агресивно наступање, како би запошљавањем укупног потенцијала Русије, па и Кине преко динамизирања питања Тајвана, добили на времену да се престроје и да барем за неко време задрже прерасподелу моћи у свету која је увелико почела“, сматра Јовановић.
Америка је прижељкивала да ће Русија да се стави у позицију свеукупне одбране и да неће одговорити контрамерама на западне притиске – да се својом укупном војностратегијском моћи приближи америчким границама. Међутим, то је учињено упловљавањем руских бојних бродова у Хавану, а и маневрима руске морнарице у Балтику и на Далеком истоку, у близини Аљаске, додаје он.
До сада, Русија је према својим агресивним конкурентима у међународној арени наступала сама. Сада је, тај праг пређен и Русија је са Северном Корејом ушла у директно војно-стратегијско савезништво.
„То је већ наговештај да би Русија могла да иде и даље и да би формирање војног савеза као пандана НАТО-у могло да буде у току. То говорим под претпоставком да би могло да се крене у том правцу, не знам да ли је то заиста у мислима Русије“, оцењује Јовановић.
Посета Вијетнаму „прст у око“ Америци
Ипак, чини се да је Путинова посета Ханоју посебан „прст у око“ Вашингтону. Пре око годину дана, Вијетнам је посетио и амерички председник Џо Бајден. САД сматрају Вијетнам земљом од посебног значаја и у последњих неколико деценија увелико му се приближавала, настојећи да се заборави шта је тамо починила између 1965. и 1975, објашњава наш саговорник.
Америка настоји да Вијетнам уведе у орбиту јужноазијских земаља којима би се Кина стратегијски окружила, како не би могла да показује амбиције у тихоокеанском простору.
„Украјина и Тајван су оне шибице које могу трајно да се одржавају и по потреби потпаљују, како би се енергија Русије и Кине све више посвећивала одбрамбеним задацима и не би била трошена на амбициозно ширење утицаја на друге делове света преко БРИКС-а и других организација“, објашњава Јовановић.
Међутим, спољнополитичке активности руског председника говоре да је Русија изашла из чисто дефанзивне одбране према агресивним настојањима Запада, који је још 2008. Украјини понудио чланство у НАТО-у, подсећа он.
„Сада долази до почетка престројавања опонената Америци у азијском простору. Ту је још и Иран, и Кина која још није сасвим одговорила на претње окруживањем. Воде се битке за Вијетнам, као и за Индију, јер Америка настоји да је држи барем на пола пута, ако не може да је привуче себи“, каже Јовановић.
Америка је забринута јер није на путу да у Азији формира војни савез, некакав „азијски НАТО“, који би се понашао веома изазивачки према Русији и Кини.
Ситуација се за Запад компликује и ако се узме у обзир да ће се веома скоро у Казању одржати нови сусрет земаља БРИКС-а – још се не зна са којим ће иницијативама Русија иступити, као и какви ће бити предлози других чланица ове организације. Оно што је, како сматра наш саговорник, извесно, јесте да ће тај сусрет дати нови квалитет политици БРИКС-а.
То ће још више забринути Запад, који је још увек уверен у своју надмоћ упркос томе што је све више видљиво да ту надмоћ све чешће не може да материјализује, закључује Јовановић.
Погледајте и: