Овако финансијски консултант и некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић коментарише могућност добијања повољнијих стамбених кредита након смањења референтне каматне стопе,
Референтна камтна стопа коју одређују централне банке, попут Народне банке Србије или Европске централне банке, је нешто на основу чега се одређују каматне стопе пословних камата, из којих се узимају кредити. Да би се спречила висока инфлација до које је дошло у протеклих неколико година, централне банке су подизале референтну каматну стопу како би поскупеле узимање кредита и утицале на мању потрошњу и смањење инфлације. Након дужег времена, смањена је референтна каматна стопа за 0,25 одсто, што би требало да утиче на смањење камате на кредите.
Динари
© Sputnik / Милош Ћурчин
Када се референтна каматна стопа помери, временски период док се то не прелије у финансијски систем траје између три до шест месеци. Ово значи да би се тек у новембру или децембру све то могло осетити у месечним ратама, у зависности наравно од тога када је и колики кредит узет. На тај начин би се, објашњава наш саговорник, осетило снижавање еурибора и месечне рате.
Иако до тога неће доћи пре краја ове године или почетка следеће, то је добар је тренд и то је оно што је позитивно. У преводу, цена кредита се у принципу није мењала у односу на ону од пре месец дана, али има тенденцију да већ на јесен или до краја године можемо очекивати снижење.
Кеш или кредит?
Васић истиче да је на нашим просторима у последњих пар година, можда чак и деценију, владала сразмера између стамбених и готовинских кредита, јер се они подједнако узимају. Од укупног пласмана ка грађанима, педесет одсто чине стамбени кредити, а четрдесет осам су готовински, док два одсто представљају потрошачки кредити.
На овим нашим просторима људи воле готовину, то је један од начина да допуните буџет, решите неке мање потребе износа од неколико стотина хиљада динара. Такође, када узимају стамбене кредите, људи често узму и готовински кредит како би уредили стан.
Економија и политика
Народна банка Србије углавном следи Европску централну банку, будући да у Србији европске банке чине 90 одсто банкарског тржишта. Након одлуке коју је донела Европска банка, и у Србији се снизила референтна каматна стопа. Васић је, као неко ко прати економска кретања, сматрао да ће до те промене доћи тек месец дана или чак два месеца након одлуке у Европи, али је Народна банака Србије сматрала да је сада прави тренутак за такву измену.
Васић објашњава да тренутно влада инфлација у коридорима од 3+1,5 са горњом границом 4,5 и врло могућом тенденцијом да се до краја године вратимо на ниво када је на месечном нивоу инфлација износила 3 одсто.
То је врло могуће, уколико не дође до неких потреса на светским тржиштима због геополитичке ситуације и сукоба Русије и Украјине. У том смислу, исто као и за евро индексиране кредите са варијабилном каамтном стопом, тако и за наш пандан еурибору, он ће сигурно почети да пада са одложеним дејством од пар месеци.
Ово се, наравно, не односи на све оне који имају фиксне каматне стопе, односно кредите, будући да они увек имају исту месечну рату, закључио је Васић.