Оно што овогодишње дебате републиканског и демократског кандидата на америчким председничким изборима чини другачијим од претходних је најпре то што су, за разлику од претходних, договорене директно. Претходне дебате договарала је двопартијска комисија, која је овај пут искључена из процеса, објашњава новинар и колумниста РТ Балкан Небојша Малић.
Подсећамо, Доналд Трамп и Џозеф Бајден сучелиће се у две дебате – прва је заказана за 27. јуни, а друга за 10. септембар. Дебате ће бити одржане у условима када је америчка политичка сцена, као и јавност оштро подељена – Трамп Бајдена оптужује да је „сенилан и корумпиран“, док Бајден Трампа прозива да је „неозбиљан и опасан по демократију“.
Дебате по Бајденовим условима
Према Малићевим речима, оно што још заказане дебате чини другачијим од претходних јесте и то што је Трамп безусловно пристао на све услове које је Бајденов изборни штаб поставио пред њега. Преносиће их мејнстрим медији, попут ЦНН и АБЦ, који су на Бајденовој страни, а водиће их новинари који су клеветали Трампа док је био председник, а Бајдена хвалили.
„Договорили су се да нема публике, значи да Бајден може да ради шта хоће; договорили су се да искључе микрофон ономе ко не говори, тако да они могу да искључују Трампа, а он не може да интервенише. И договорили су се да кандидати седе, тако да Бајденова слабост неће бити толико очигледна“, наводи Малић.
Никоме није јасно зашто је Трамп пристао на овакве услове, чак ни његовим присталицама, које наводе да су услови јако лоши, јер се Трамп по свим анкетама котира много боље од Бајдена, додаје наш саговорник.
„Мислим да је то урадио чисто зато што га је овај прозвао, па хајде да ти изађем на мегдан, да не испаднем кукавица“, каже он.
Раније, када је међу гласачима било доста неопредељених, дебате председничких кандидата утицале су на опредељења грађана како ће гласати. Тако је, када је Трамп 2016. био релативна непознаница, на опредељење гласача утицало то како се понашао у дебати са Хилари Клинтон – пратио ју је по бини као ајкула и безобразно одговарао на њене опаске (Хилари Клинтон: „Хвала Богу што ти ниси председник“. Трамп: „Да сам председник, ти би била у затвору“.), објашњава Малић. У вербалном окршају са Трампом, Хилари Клинтон је испала слаба.
„Међутим, сада, када су скоро све вести цензурисане и када имате кампању преко друштвених мрежа, када имате таборе који су до те мере изоловани једни од других да на истом екрану не виде исту реалност, него свако види оно што жели да види, ставити два старија бумера у телевизијски студио и тражити од људи који гледају ТВ, а то је јако мали број углавном старијих Американаца да се опредељују када су се већ определили, за мене је губитнички начин размишљања“, оцењује Малић.
Циљ дебата – огадити Трампа старијим гласачима
Испада да Бајденов штаб циља на старије гласаче, а заправо има проблем са омладином. Да су дебате организоване на некој од друштвених мрежа, то би имало смисла. Зато, како каже, телевизијска дебата има смисла само ако није покушај Бајденове кампање да апелује на своје гласаче, него да депримира Трампове гласаче и прикаже бившег председника као архинегативца који би људима требало да се згади.
„Не знам колико ће им то успети, јер Бајден сам по себи није јако убедљив. Можда је некада, у млађим данима био, али сада више није. Видећемо на шта ће све то да изађе, али све скупа мислим да је узалудна прича у неком позитивном смислу. Једино што бих могао да видим као потенцијални учинак тих дебата је да Бајден успе у некој мери да огади Трампа неким старијим Американцима који не би гласали за њега јер хоће да комшије мисле да су фини“, истиче Малић.
Међутим, време за финоћу у Америци је прошло, додаје Малић – после 2020. постало је јасно да је финоћа слабост на коју играју врло цинични и манипулативни људи.
Из свих ових разлога наш саговорник није убеђен да ће дебате утицати на опредељење бирача. Једини амерички председник који је имао два невезана мандата био је Гровер Кливленд, који је био председник од 1885. до 1889. и од 1893. до 1897. Пред Американцима је сада историјска шанса јер имају прилику да упореде двојицу кандидата који су обојица обављали председничку дужност и тачно знају како се који од њих двојице понашао током мандата. Једино је питање хоће ли избори бити иоле поштенији него 2020.године, закључује Малић.
Погледајте и: