Тако је у Бечу, где смо правили паузу, а у то смо се тек уверили у Аузгбургу, „граду духова“ од 300.000 становника, где 20 одсто популације чине Срби, Хрвати, Босанци и Црногорци, јер не ради готово ништа.
Да, недеља је - тај свети дан за одмор!
Како смо на гуглу куцали шта ради недељом, тако нам је на првом месту „излетео“ кафић Макао, за који смо претходно чули да држе наши људи.
Нисмо се двоумили, пре конференције репрезентације Србије, а богами и после, запуцали смо да нешто попијемо и поједемо.
А, тамо, не треба вам ни немачки, ни енглески, јарани из Босне и Херцеговине, браћа Ален и Елдар срдачно су нас дочекали, а прича је текла баш као пиво у Немачкој...
„Ту сам већ девет година. Завршио сам средњу медицинску школу. Држим кафић Макао и радим као медицински техничар. Трудим се, борим, сналазим, није лако, али не жалим се“, рекао је за Спутњик Ален, најстарији од петорице браће.
Током лета, а посебно сад кад је Европско првенству у јеку, помаже му млађи брат Елдар, који с родитељима живи у Минхену.
„Ту сам, да помогнем брату, за све што треба. Петком и суботом организујемо журке са нашом музиком, дође и ди-џеј, све протекне супер“, каже он.
Макао
© Sputnik / Петар Миловановић
Власник кафића Макао, док нам показује заставе од српске, преко хрватске, објашњава до детаља како то изгледа.
„Дође пуно наших људи, игра се и пева, атмосфера је врх. Сви заједно се веселимо и тако до ситних сати“, рекао је Ален, који је за крај поентирао:
„Од децембра 2023. године преузео сам кафић, раније сам радио неколико година у њему. Ово је мултиетнички локал, без националне основе, тако је најбоље. Жао ми је само што немамо заставу старе Југе и њу бисмо ставили поред ове српске и хрватске“, завршио је разговор наш „домаћин“ Ален.
И спасио нас је, од кафе, преко пива, до газираних пића и пица, свега има на ту свету недељу, кад практично ништа не ради.
Преживесмо, идемо у нове туре, авантуре и победе од понедељка!