Овако адвокат Бранко Павловић коментарише вест да је Претпретресно веће Међународног кривичног суда (МКС) издало налог за хапшење шефа генералштаба Оружаних снага Русије Валерија Герасимова и секретара Савета безбедности Русије Сергеја Шојгуа.
Како је наведено у саопштењу, налози за хапшење издати су „у контексту ситуације у Украјини, због наводних међународних злочина, почињених, у најмању руку, од 10. октобра 2022. до најмање 9. маја 2023. године“.
Налози за хапшење да би се забашурили Нетањахуови злочини
Према Павловићевим речима, оптужница против генерала Герасимова и Шојгуа је на трагу оптужнице коју је Међународни кривични суд у марту подигао против Владимира Путина за непостојеће злочине. Подсећамо, Претпретресно веће Међународног кривичног суда издало је 17. марта налог за хапшење Владимира Путина и омбудсмана за децу Марије Лвове-Белове, које сумњичи за ратне злочине, међу којима је и незаконита депортација деце из Украјине у Русију.
„Јако је чудно што имате једну врсту међународних организација које у једном случају поступају како треба, као у случају Нетањахуа, а у другом поступају како не треба. И онда неко каже, вама се једно политички свиђа, а друго вам се не свиђа. Не! У једном случају имаш аргументе, у другом их немаш“, објашњава наш саговорник и додаје да је после тешких компромитација неке међународне организације дуг пут да она заиста и заживи.
И иначе су све највеће државе света према међународном кривичном суду резервисане и нису потписале конвенцију о његовом оснивању, а налози за хапшење Герасимова и Шојгуа су још једна политизација међународноправних институција, напомиње Павловић.
МКС је оруђе у рукама моћнијих играча са Запада
Уместо да привлачи све већи број држава, да покаже објективност, Међународни кривични суд ће поделити судбину НАТО пакта, сматра Павловић – једном када иза овог суда не буду стајале државе колективног Запада, он ће престати да постоји.
Према Павловићевом мишљењу, идеја да се оснује међународни суд за најтежа кривична дела и кршења међународног права, није лоша. Међутим, садашњи Међународни кривични суд служио се фабрикованим подацима који су долазили из британских и америчких обавештајних структура, чиме је његов рад у потпуности компромитован.
„Подсетићу вас само на масовно тровање сарином у Сирији, где је други човек Светске здравствене организације рекао да је према његовим информацијама пет стотина деце убијено. После се испоставило да не да није пет стотина деце, него није нико страдао“, каже Павловић.
Иако је сиријска влада све своје залихе хемијског оружја ставила под међународну контролу према споразуму из 2013, током грађанског рата у тој земљи је оптуживана неколико пута за употребу овог оружја – сваки пут се испоставило да су оптужбе лажне, заправо да су хемијско оружје користили исламски екстремисти који су се борили против легитимне владе. Међутим, захваљујући извештајима који су пуштани у етар, одговорност за нападе хемијским оружјем остала је на званичном Дамаску.
„И онда на тим наводним подацима неки међународни правосудни органи повлаче потезе доказујући своју независност, односно самосталност у раду, не схватајући да су само играчке у рукама много већих система“, закључује Павловић.
Погледајте и: