Овако дипломата Бранко Брнаковић коментарише вест да су политичке структуре унутар Европске Уније постигле договор да актуелна естонска премијерка Каја Калас буде кандидат за функцију високог представника ЕУ за спољну и безбедносну политику.
Ова функција сматра се трећом најважнијом функцијом унутар бриселског бирократског апарата, после председника Европског савета (кандидат за то место је бивши португалски премијер Антонио Кошта) и председника Европске комисије (сагласност је постигнута да кандидат буде досадашња председница Урсула фон дер Лајен).
Наставиће се притисци на Београд
Према Бранковићевим речима, не би требало очекивати да ће политика коју ће Каласова водити према Србији бити позитивна, поготово не везано за ситуацију на Косову и Метохији. Она сигурно неће окренути лист и вршити притиске на Приштину везано за формирање Заједнице српских општина, употребу динара и проблем забране увоза робе из централне Србије.
Каласова тешко да може у садашњој ситуацији да окрене Србију ка антируском блоку. Сукоб у Украјини почео је одавно и Србија је остала постојана у својој неутралности, каже Бранковић.
„Тешко да она може сада било кога више да окрене против Руса, односно да приђе антируском блоку, јер тај антируски блок сада мора да види шта ће – како ће да се извуче из постојеће кризе. То је превасходни задатак ЕУ, а пошто је она на том месту у име ЕУ, мора о томе да води јако много рачуна. Јер ситуација, и економска и политичка, поготово после избора за ЕП, нимало не цвета онима који су до сада били на власти у Бриселу“, објашњава наш саговорник.
Према његовом мишљењу, европски политичари морају да смире ситуацију, не би ли ЕУ покушала да стане на ноге, али више не у конфронтацији са Русијом, односно БРИКС-ом, јер ова организација, како Бранковић каже, великим корацима иде напред. Зато је потребно успоставити равнотежу.
Говорећи о досадашњем шефу европске дипломатије Жозепу Борељу, Бранковић напомиње да Борељ својој функцији ништа није нити допринео, нити одузео. Ради се о бледом човеку.
„Али, то је чиновничко место и он се тога и држао. Међутим, он на таквом месту има одређене ингеренције. Ако ништа друго, ако говоримо о нама, да се ствари покрену са мртве тачке. Борељ за то није имао снаге. Друго, он је стављен у позицију да, с обзиром да долази из државе која није признала Косово, није знао шта ће и како ће, ком царству да се окрене“, истиче Бранковић.
Антируски јастреб на челу европске дипломатије
Каја Калас спада међу најватреније антируске јастребове у ЕУ – то јој је чини се и засметало када се њено име прошле појавило на списку могућих наследника генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга. Сада, изгледа, то није случај.
О њеном преузимању европских спољних послова говори се већ одавно, од почетка 2024. тада је „Албанијан пост“ писао како би избор Каласове на место шефа европске дипломатије био „добар знак за Косово у контексту дијалога између Београда и Приштине“.
Каласова долази из политичке породице – њен прадеда, Едуард Алвер, био је један од команданата естонских оружаних снага током рата за независност од Совјетске Русије (1918. – 1920), а отац, Сим Калас био је оснивач естонске Реформистичке партије, министар финансија и спољних послова и премијер Естоније. Више од десет година обављао је разне функције у Бриселу и у више наврата био је комесар ЕК.
Каја Калас рођена је у Талину 1977, а студирала је право у Естонији и Француској. Након студија бавила се адвокатуром, а у политику улази 2010, била је посланица у парламенту, а 2014. постаје посланик Европског парламента, где учествује у раду делегације за сарадњу са украјинским парламентом и Одбора за сарадњу са САД.
Истиче се у својим антируским ставовима, залажући се за наоружавање Украјине и критикујући друге чланице Уније због недостатка ентузијазма по том питању; оштро се противи изградњи гасовода „Северни ток“, говорећи о њему као геополитичком, а не економском пројекту.
Председништво над естонском владом преузела је 2021, након што је четири године раније преузела вођство над Реформистичком партијом. Након почетка Специјалне војне операције, Естонија је Украјини послала више помоћи по глави становника од било које друге државе - чак 1,74 одсто БДП-а, према подацима из фебруара ове године.
Њена влада је 2022. године забранила Русима који имају визе за улазак у Шенгенску зону да путују у Естонију, а годину дана касније је забрањен и транзит возилима која имају руске регистарске ознаке. Она је и један од најватренијих противника преговора Кијева и Москве. Каласова је, такође, започела кампању уклањања споменика из совјетског периода, за које тврди да су „окупаторски“, због чега је Министарство унутрашњих послова Русије објавило потерницу против ње.
Актуелна естонска премијерка нашла се у жижи скандала прошле године, када је откривено да њен супруг има удео у компанији која послује у Русији, упркос њеним позивима естонским фирмама да прекину пословање у Русији. Иако су истраживања јавног мнења показивала да две трећине естонских грађана сматра да треба да поднесе оставку, она је скандал назвала „ловом на вештице“.
Погледајте и: