Одлука о забрани емитовања у ЕУ руских медија ступила је на снагу 24. јуна. Међу забрањеним медијима су РИА Новости, „Известија“ и „Росијска газета“, као и портал „Глас Европе“.
„Оно је на снази у свим државама-чланицама као национални закон без потребе да га усвајају владе. Јуче, 25. јуна, испунили смо одговарајући захтев. Од тада блокирамо домене voiceofeurope.com, ria.ru, iz.ru и rg.ru“, саопштили су за Спутњик у прес-служби највећег европског оператера „Телеком“, чије се седиште налази у бившој немачкој престоници Бону.
Сличан одговор добијен је и од оператера „О2“, док још једна велика компанија за мобилне комуникације, „Водафон“ у Немачкој, није директно одговорила на питање о блокади и саветовала је да се контактира Европска комисија.
Дописници Спутњика уверили су се да је инструкције у вези са сајтом РИА Новости испунила већина оператера „Телекома“ у Аустрији и Немачкој који користе мрежу, као и немачки „О2“, који има своју мрежу. У Мађарској и Чешкој приступ сајту блокирале су локалне подружнице „Телекома“: „Мађар Телеком“ и чешки „Т-мобиле“, док је сајт још увек доступан преко чешког „О2“ и „Водафона“. У Швајцарској, Француској, Грчкој и Холандији од 26. јуна ове мере нису спроведене, док је у Белгији, Пољској и Шпанији сајт недоступан већ неколико година, а у Словачкој се сајт ria.ru отвара само преко телефонских оператера.
Русија је раније, као одговор на решење Савета ЕУ да забрани руске медије, ограничила приступ 81 медију из Европске уније са своје територије.
Ситуација са руским медијима на Западу последњих година постаје све тежа. Европски парламент је у новембру 2016. усвојио резолуцију у којој се наводи потреба за супротстављањем руским медијима, при чему су у документу Спутњик и РТ наведени као главне претње. Један број западних политичара, укључујући америчке сенаторе и конгресмене, као и председника Француске, оптужио је Спутњик и РТ за мешање у изборе у САД и Француској, али нису пружили никакве доказе. Руски званичници су такве изјаве назвали неоснованим.
Погледајте и: