Тако је он прокоментарисао вест да су министри одбране Русије и Сједињених Држава Андреј Белоусов и Лојд Остин разговарали телефоном, први пут за више од годину дана. Министарство одбране Русије је саопштило да су Остин и Белоусов разменили мишљења о ситуацији око Украјине. Према овом саопштењу, Белоусов је упозорио Остина на опасности од наставка испоруке америчког оружја Украјини, док је Пентагон је претходно саопштио да је Лојд том приликом истакао да је важно да се одржи комуникација у условима текућег сукоба у Украјини.
„Мислим да је било приче о могућим ‘црвеним линијама’ између Москве, Вашингтона и Украјине. Јасно је да може бити мноштво тема за разговор и могуће да се о томе разговарало. Свакако, тема је била ситуација у Украјини. Можда се разговарало и о украјинском ракетирању плаже на Криму, а можда и о Северној Кореји. Дакле, тема за дискусију има много и можемо само да нагађамо о чему су причали, али мислим да су, пре свега, главне теме биле Украјина и инцидент око наводног обарања над Црним морем америчког дрона“, каже Блохин.
Руски експерти не искључују ни да су Сједињене Државе иницирале дијалог између шефа Пентагона и руског министра одбране, пошто Вашингтон страхује од одговора Москве на украјински напад на плажу у Севастопољу, који је извршен са пет америчких тактичких ракета „атакамс“ са касетним бојевим главама.
Москва је директно оптужила Вашингон за умешаност у тај терористички напад, у коме је погинуло четворо људи, укључујући двоје деце а више од 150 повређено, и поручила је да ће „последица због тог напада бити“, а да ће САД за то одговарати.
Врло је могуће да је амерички војни ресор покушао да скине са себе одговорност за тај напад на Севастопољ и убиства цивила.
Москва је упозорила и да су ризици од директног оружаног сукоба, укључујући и нуклеарних сила, високи, док експерти указују на то да је сукоб у Украјини довео односе Москве и Вашингтона на најнижи ниво од Кубанске ракетне кризе, 1962. године.
Свет иде ка ескалацији
Блохин наводи да САД испоруком оружја Кијеву подижу глобалне тензије и воде свет ка ескалацији. Земље НАТО-а су од 2022. године испоручиле Украјини оружје у вредности од 98 милијарди долара, а Пентагон се нада да ће се обим војне помоћи Кијеву повећати.
Такође и дозвола америчког председника Џозефа Бајдена дата Кијеву за коришћење америчких ракета за нападе унутар територије Русије води даљој ескалацији ратних дејстава. То може довести до озбиљних последица.
„Ситуација стално ескалира и сада она заправо зависи од нас, пошто ће они наставити да ‘пумпају’ Украјину оружјем и очигледно се ту неће зауставити. Дакле, суштина је у томе како ће ми реаговати и да ли смо ми спремни да идемо по тој лествици ескалације заједно са Вашингтоном. Пошто они испоручују оружје, онда ћемо морати да делујемо симетрично“, сматра Блохин.
Што се тиче могућег слања америчких трупа у Украјину, Пентагон тврди да Сједињене Државе то не планирају „ни сада, ни у будућности“, али Блохин сматра да се Вашингтону не може веровати.
„Мислим да им се не може веровати, јер ако не планирају сада, онда могу за месец-два да промене своје планове. Бајден је говорио да би слање америчких тенкова ‘абрамс’ у Украјину означио почетак трећег светског рата, али јасно је да су те тенкове послали. Сада се разматра слање авиона Ф-16. Стога је очигледно да Остиновим речима не треба веровати“, истиче Блохин.
Амерички министар одбране је иницирао разговор и то је био први такав позив од марта 2023. године, када је на челу руског министарства одбране још био Сергеј Шојгу.
Руски стручњаци сматрају да су Сједињене Државе иницирале овај разговор јер покушавају да избегну директан сукоб са Москвом, пошто су навикле да ратују туђим рукама.