Политиколог Предраг Ћеранић истакао је на трибини „Српска између мирног раздруживања и Декларације“ да је Република Српска од 2021. године предузела неке кораке с циљем враћања дејтонских надлежности у нормативно-правном смислу.
Шта је тактика а шта стратегија
Према његовим речима, мирно раздруживање предложено из Бањалуке може се протумачити као напуштање Дејтонског споразума док је Декларација апел на повратак надлежностима које Република српска има сходно Дејтону.
„Декларација је довољно широк оквир у којем Република Српска има своју самосталност, односно има низ тих закључака који се односе директно на Републику Српску као што је непризнавање високог представника који није прошао прописану процедуру. Дакле, и за Београд је Кристијан Шмит након Декларације само Кристијан Шмит, а не високи представник, а раније су га примали у том својству. Оно што је нама сада најважније јесте апеловање на слово Дејтонског споразума и мислим да ми, наши изабрани представници, академска јавност и сви други треба управо на томе да инсистирају – на повратку слову Дејтонског споразума.“
А како ће се то одвијати то је ствар тактике, док је Декларација стратешки документ чије циљеве и закључке би требало реализовати, додао је Ћеранић.
Према његовом мишљењу, у случају да Република Српска покрене процес раздруживања до ескалације сукоба у БиХ не би дошло, али би могло доћи до покушаја спречавања тог процеса, па чак и до терористичких напада његових противника.
Русија неће седети скрштених руку
У осврту на јачање међународних позиција Републике Српске, политиколог Александар Павић оценио је да се не дешавају узалудно састанци између руководства Републике Српске и врха Русије. Павић је додао да не знамо да ли су на тим састанцима дате безбедносне гаранције Републици Српској али да је за претпоставити да Русија у овој фази неће седети скрштених руку уколико би Српска била угрожена.
„А Република Српска се свакако, ако би случајно на неки њен потез у враћању дејтонских надлежности дошла нека насилна реакција, не би одрекла могућности да тражи конкретну помоћ од Русије“, верује Павић,уз оцену да би и Србија требало да буде много јаснија око црвених линија као превентиве, као упозорења да се са Републиком Српском не треба шалити и да је не треба угрожавати.
Павић подсећа да је и председник Русије Владимир Путин рекао да је Русија спремна да наоружа пријатељске земље, због чега би требало добро да размисле они који би помислили да могу силом да угрозе Републику Српску.
„Потписуј Алија нека је ко авлија“
Проф. Др Ненад Кецмановић подсетио је да је Нермин Никшић који је главни човек владајуће Тројке у Сарајеву рекао да ће бошњачко вођство, чим добије предлог о раздруживању, то проследити Тужилаштву БиХ.
„Ипак, ја мислим да постоји не мали део бошњачког света који не би то раздруживање баш тако лоше примио. Више би то било на један начин, отприлике, хајде да се више курталишемо тих Срба који стално праве проблеме, па макар било 'потпиши Алија нека буде као авлија' у том смислу да сви народи, младе нације желе своју државу. Ако не може велика а то значи међународно призната БиХ а она постоји само што је чува велика стража Еурофора, ОХР итд. онда је - дај колико даш, онолико колико можемо да добијемо.“
У том смислу, закључио је Кецмановић, Никшићева реченица не мора да буде слика неког општег реаговања бошњачког народа.
Руководство у Бањалуци најавило је споразум о мирном раздруживању као одговор на нападе на Српску који стижу из политичког Сарајева и са Запада, посебно након усвајања резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН. Према раније најављеном плану, документ, на ком ради Комисија коју је именовала Влада РС, највероватније у јулу, могао би да се нађе на седници Народне скупштине Српске.
Погледајте и: