Недавну посету руског председника Владимира Путина Пјонгјангу и Ханоју овако тумаче саговорници Спутњика, новинари Бојан Билбија и Бошко Коркоделовић, који скрећу пажњу да су смешне критике али и претње упућене тим поводом Русији.
На Западу заборављају да је Русија евроазијска држава, за разлику од неких који нису ни азијске земље а, иако су хиљадама миља далеко од тог континента, дају себи право да тамо имају базе и да диктирају како ће да се понашају државе у Азији и какву ће политику да воде, примећује Билбија. Звуче му нереално и коментари који су се могли чути од западних политичара да је руски председник тамо ишао да „пробија изолацију“, иако се зна да је минимум половина човечанства уз Русију, а од друге половине бар половина није уз њу зато што се плаши западних санкција.
Билбија види у томе опасност да западни центри моћи неће одустати од сукоба су Русијом, иако нису глупи и могу да антиципирају догађаје.
Ако Запад помаже Кијеву, и Русија може да помогне Пјонгјангу
Невероватно је, каже, да се оваквим приступом и са претећим прстом у ваздуху обраћају лидеру земље са највише нуклеарних глава у свету и човеку који никад за 24 године колико је у глобалном политичком врху света није изгубио ниједну битку, ни у ком погледу, ни у војном, ни у економском и политичком.
Коркоделовић констатује да ће Путинова посета Северној Кореји и Вијетнаму бити још дуго анализирана јер постоје њени многи „подводни токови“, посебно кад је реч о документима који су том приликом потписани. Споразум о свеобухватној сарадњи Москве и Пјонгјанга тако подразумева одбрану двају партнера у случају да један од њих буде нападнут, што по оцени овог спољнополитичког стручњака помало подсећа на тачку 5 НАТО споразума.
„У случају да европске земље пошаљу своје војнике у Украјину и ескадриле авиона Ф 16 који би могли да нападају циљеве у дубини Русије, или савремене ракете које могу да нападају и Москву, какву реакцију то може изазвати код партнера Русије из овог споразума? Да ли Северна Кореја може да каже да ће, испуњавајући споразум, напасти америчку базу Гуам која је у досегу њених ракета“, реторички пита Коркоделовић.
Билбија посету тумачи као асиметрични одговор Русије на западне претње даљим наоружавањем Украјине, а износи претпоставку да сада, као што Запад даје украјинској војсци сателитску подршку, и Москва може поступити слично према Северној Кореји.
„Пјонгјанг је и до сада био озбиљни војни и војно-нуклеарни фактор. Додуше, мучили су се са ракетама - да могу далеко да лете и да буду прецизно навиговане. Али то су озбиљне, интерконтиненталне ракете. Само сад Пјонгјангу може да буде на располагању сателитска технологија Русије плус усавршавање ракетних технологија кад је реч о гориву. А Русија је лидер у свету кад је реч о течним горивима“, подсећа новинар.
Дипломатија историјског сећања
Коркоделовић издваја још један моменат важан за јачање сарадње Русије са Северној Корејом и Вијетнамом – историјски:
„Током рата који је вођен на Корејском полуострву исковано је пријатељство у крви. Русија је такође помогла да се обнови потпуно разрушена Северна Кореја. А и сами амерички генерали причали су у Конгресу 80-их година да после њихових напада тамо није остајала цигла на цигли.“
И у Вијетнаму је важна та „дипломатија сећања“, јер је својевремено Совјетски Савез достао помогао и у борби те земље против француског колонијализма и америчке агресије, и касније у њеној обнови, истиче Коркоделовић који тиме објашњава и неутралан стави Вијетнама у односу на рат у Украјини.
Путин је, додаје Билбија, овим посетама закомпликовао формулу Запада да у овом региону направи хаос слично оном у Украјини:
„Покушавали су тако Вијетнам последње две деценије да привуку себи. Сад је на то стављена тачка. Много тога ће бото друкчије јер је дошло време да се мењају ствари и у Азији и да се и овде отварају много јаче карте“, прогнозира наш саговорник.
Погледајте и: