На Букингу, једној од најпопуларнијих онлајн платформи за изнајмљивање смештаја, све више је оних који нуде непостојеће или туђе апартмане.
Александар Сеничић, директор Јуте каже да је вештачка интелигенција сада направила алат који је врло сличан ономе што раде власници објеката.
„Дакле, постављају се сви они елементи, параметри које постављају власници објеката. Код букинга, иначе, немамо плаћање унапред, најчешће, али плаћамо неки аванс или се блокирају средства на картици и онда долази до преваре. Скине се одређени део новца, а објекат заиста не постоји, или није у власништву и власници не знају да су путници букирали тај објекат, или се тај објекат једноставно уопште и не издаје“, објашњава Сеничић.
Помоћу вештачке интелигенције, сајбер криминалци праве лажне фотографије и снимке смештаја који углавном делују аутентично, због чега је тешко утврдити да ли заиста постоје.
Док поједини анкетирани грађани „не верују толико интернету“, други користе букинге, где су „супер рецензије“.
Дешава се да сајбер криминалци хакују сајт хотела, или апармана.
Лука Милинковић, стручњак за информациону безбедност напомиње да се дешава да се убаце у комуникацију пре букинга и да вам кажу - потребно је да платите тај смештај који сте резервисали раније зато што је попуњен капацитет, или се изменила политика пословања.
„Једноставно укажу на неки разлог да би вас намамили да платите раније. Ви сад добијете поруку, они једноставно управљају налогом тог хотела, онда вам делује као да је све легитимно. Дешава се да људи који су приметили, да су контактирали, да им врло често одговори хотел или букинг, да се ради о мејлу који треба да занемаре, да они то нису послали“, истиче Милинковић за РТС.
Ако вам се учини да је понуда на сајту сумњива, контактирајте власнике смештаја.
Уколико сте преварени, учините исто то. Обратите се и банци и Одељењу МУП-у за високотехнолошки криминал.
Стручњаци тврде да у таквим ситуацијама грађани ретко поврате новац, јер иза преваре стоје странци.
Погледајте и: