Саопштење хрватског министарства преносимо у целости:
„Министарство спољних и европских послова изражава жаљење што је Црна Гора одлучила да игнорише позиве Републике Хрватске да не политизује жртве Јасеновца и не предузима кораке који би могли негативно утицати на наше билатералне односе и европски пут Црне Горе. Република Хрватска сматра неприхватљивим, неприкладним и непотребним доношење резолуције чија намера није изградња културе сећања и помирења, већ инструментализација сећања на жртве Јасеновца за краткорочне политичке циљеве покретача ове резолуције.
Нема сумње да је мотив за њено усвајање садржан у чињеници да је Генерална скупштина Уједињених нација иницирала резолуцију о Међународном дану сећања на геноцид у Сребреници, која је усвојена 23. маја 2024. године. Наведено је да је резолуција о Јасеновцу донесена како би се девалвирала и релативизовала Резолуција УН о геноциду у Сребреници, која је утврђена низом пресуда Међународног кривичног суда за бившу Југославију и пресудом Међународног суда у 26. фебруара 2007. године.
Овај поступак Црне Горе не може се сматрати добронамерним и добросуседским у односу на Републику Хрватску, нити је у складу са декларисаним циљем чланства Црне Горе у Европској унији.
Добросуседски односи су један од кључних елемената процеса проширења, као и процеса стабилизације и придруживања, и један од кључних критеријума за оцену напретка у процесу придруживања Црне Горе, у складу са Преговарачким оквиром Европске уније за Црну Гору. Након недавног позитивног Извештаја о испуњености привремених мерила за поглавља 23 и 24 (ИБАР), Република Хрватска је очекивала да ће се Црна Гора уздржати од било какве активности која би могла довести до нарушавања или погоршања добросуседских односа и да ће се фокусирати на своје напоре на испуњавању услова и мерила у процесу приступања, од којих су неки посебно важни за Републику Хрватску.
Очекујемо да ће Црна Гора дати приоритет утврђивању одговорности за злочине које су црногорски држављани починили током агресије на Републику Хрватску. Задржавамо право на реаговање.
Подсећамо да, у складу са Заједничким ставом ЕУ о поглављу 23, представљеним на Међувладиној конференцији 26. јуна 2024. године, Црна Гора мора показати напредак и резултате у вези са процесуирањем ратних злочина, укључујући утврђивање одговорности на високим нивоима, решавање предмета несталих лица, те питање компензације за жртве и заштиту националних мањина и њихових права.
Република Хрватска очекује да ће Црна Гора дати приоритет решавању питања утврђивања одговорности за злочине црногорских држављана током агресије на Републику Хрватску деведесетих година. Ово посебно укључује оне почињене током напада на Дубровник који је почео 1. октобра 1991. године и опсаде града која је трајала до маја 1992. године, као и злочине почињене над хрватским држављанима у Црној Гори, укључујући и логор Морињ у којем је више од 350 хрватских грађана од септембра 1991. до августа 1992. године и питање правичне накнаде за све бивше логораше.
Узимајући у обзир стварну сврху овог акта Скупштине Црне Горе, којим је Црна Гора доведена у позицију коју Република Хрватска не може тумачити као добросуседску и која је у супротности са намерама развоја пријатељских односа, Република Хрватска задржава право да реагује на одговарајући начин“, закључује се у саопштењу.
Званични Загреб је и уочи стављања резолуције у процедуру упозорио да она може значајно успорити пут Црне Горе у ЕУ, пренела је агенције Хина.
Погледајте и: