Овако историчар Владимир Добросављевић оцењује реакцију Министарства спољних послова Хрватске на вест да је Скупштина Црне Горе усвојила резолуцију о геноциду у Јасеновцу.
Документ амандманима преименова у Резолуцију о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Маутхаузен, усвојен је на Видовдан гласовима 41 посланика парламентарне већине, а председник парламента Андрија Мандић изјавио је да са поносом може да каже да је Црна Гора прва држава на планети која се на овакав начин односи према Јасеновцу.
Међутим, за Загреб је ова резолуција, судећи према тексту саопштења хрватског Министарства спољних и европских послова, неприхватљива, непримерена и непотребна. Она је „инструментализација сећања на жртве Јасеновца ради краткорочних политичких циљева иницијатора ове резолуције“, сматрају у Загребу.
Реакција на резолуцију – условни рефлекс Хрватске
Хрватска политичка елита научила је да се питање геноцида у НДХ у комунистичкој Југославији држи на маргинама и то питање и после распада СФРЈ није драматично отворено – самим тим избегнуто је суочавање са злочинима које су у име хрватског народа починиле усташе над Србима, Јеврејима и Ромима, сматра Добросављевић.
„У том смислу они су створили условни рефлекс да свака врста помињања и подсећања на оно што се за време Другог светског рата догодило на тим просторима није неговање културе сећања, већ они то доживљавају као неку врсту провокације и угрожавања државних или националних интереса. Наравно да то нема никакве везе са тим, сећање на овакву врсту трагедије и на овакву врсту злочина је део нечега што би требало да буде саставни део историјског образовања које би све етничке групе и заједнице требало да имају управо из разлога да се то више никада не би догодило“, објашњава он.
Претња блокирањем ЕУ пута Црне Горе
У саопштењу хрватске дипломатије посебно место има претња да би усвајање резолуције могло да утиче на оно што се назива „европским путем Црне Горе“ – они подсећају да је 26. јуна, непуна два дана пре усвајања резолуције, на Међувладиној конференцији Европске уније и Црне Горе усвојен Извештај о процени испуњености привремених мерила у поглављима владавине права (ИБАР), чиме су преговори о чланству Црне Горе у ЕУ одмрзнути.
„Република Хрватска је очекивала да ће се Црна Гора, након добијања ИБАР, суздржати од сваке активности која би могла водити к нарушавању или погоршавању добросуседских односа те да ће своје напоре усмерити на испуњавање услова и мерила у приступном процесу од којих су нека посебно важна за Републику Хрватску“, наводи се у саопштењу.
На питање да ли би усвајање резолуције Хрватској могло да послужи као изговор за блокирање Црне Горе приликом преговора о прикључењу ЕУ, Добросављевић одговара да хрватска политичка елита најбоље зна како се преко реда улази у ЕУ када за то постоје геополитички интереси.
„Ако водеће земље ЕУ одлуче или дођу до закључка да се у наредном периоду зна датум приступања Црне Горе, да би се пројекат проширења Уније одржао и да би се показало да и даље функционише, они ће одлучити без обзира какав био став Хрватске о томе. Неће о томе Хрватска одлучивати. Она може да спречава, али воља великих је ту приоритетна, што смо на крају крајева видели управо на примерима проширења Уније на Хрватску, Румунију или Бугарску“, наводи он.
При томе, како ће се спречавање европског пута Црне Горе због резолуције о Јасеновцу одразити на углед Хрватске, пита се наш саговорник – пре се ради о томе да Загреб жели да спречи ланчану реакцију по том питању.
У Глазгову могу да се остваре највећи хрватски страхови
Добросављевић подсећа да се у Глазгову ових дана одржава конференција која се бави питањима Холокауста и геноцида на планетарном нивоу, где је покренута иницијатива да се комплекс Јасеновца стави под заштиту УНЕСКО-а.
„То је оно чега се још више плаше у Хрватској. Односно, они знају да у свим водећим институцијама које се баве Холокаустом и геноцидом током Другог светског рата нема никакве дилеме шта се догодило у НДХ и како се догодило. И у хрватској политичкој елити постоји страх од даљег акцентовања те приче и отварања једне развијеније културе сећања и неговања успомене на то како су страдали наши сународници заједно са Ромима и Јеврејима“, истиче Добросављевић.
Као закључак саопштења Министарства спољних послова у Загребу од Црне Горе се тражи да истражи наводне ратне злочине током операција ЈНА на подручју Дубровника у време распада СФРЈ и хрватске сецесије.
Наш саговорник наглашава да свака кривица за ратне злочине треба да буде индивидуализована. Међутим, у томе и јесте „квака“ – у време дубровачке операције ЈНА, на власти у Црној Гори били су каснији најближи савезници свих режима у Загребу у последњих двадесет година.
У сваком случају, Хрватска Црну Гору доживљава као државу која је до скора била у њеном гравитационом пољу; сада када се из Подгорице назиру одређени знаци аутономности и спремности да води рачуна о сопственим и интересима својих грађана без обзира на њихову националну и верску припадност, Загреб се осећа угроженим.
„Мислим да је ово више последица ирационалног страха, а можда и рационалне свести о губитку утицаја, него што има било какве реалполитичке последице у билатералним односима између Хрватске и Црне Горе. Хрватска заправо сада више учитава своје пројекције и страхове него што ово реално нарушава међусобне односе. Али, суштина је да у Загребу очигледно мисле да Црна Гора показује вишак аутономности и самосталности у одлучивању и да више није пуки следбеник политике која је за циљ имала да Црна Гора буде медијум за спровођење политике која угрожава регионалне и безбедносне интересе Србије“, закључује Добросављевић.
Према слову резолуције, Скупштина Црне Горе одлучила је да 22. април буде званично признат као Дан сећања на геноцид у Јасеновцу, који ће се обележавати сваке године.
„Уверени да су знање и свест грађана о масовним страдањима предуслов за борбу демократског света против тоталитарних идеја и сличних пројеката, прогона на етничкој или верској основи, као и кршења људских права, резолуција је неопходна, посебно имајући у виду да је према непобитним доказима основан концентрациони логор смрти у Јасеновцу, у којем су у периоду од 1941. до 1945. године мучени и убијани Срби, Јевреји, Роми, Хрвати, као и други народи“, наводи се у резолуцији.
Додаје се да Скупштина Црне Горе осуђује свако порицање геноцида у Јасеновцу и позива на очување сећања на те трагичне догађаје кроз образовне програме и активности које ће спречити било какав облик ревизионизма.
Хрватски премијер Андреј Пленковић, кога је усвајање резолуције затекло у Дубровнику на међународној конференцији „Дубровник форум 2024“, оценио је да је циљ резолуције о Јасеновцу нарушавање односа између Загреба и Подгорице, а Црна Гора је инструментализована од стране Србије. Исто што мисли Пленковић, мисле и опозициони посланици црногорског парламента који нису били у сали током гласања о резолуцији.
Погледајте и: