Треба ли уопште спасавати овакав свет?
Овогодишњи слоган фестивала упућује на, како је рекао уметнички директор Битефа Никита Миливојевић, чувену мисао Достојевског из романа „Идиот“ да ће лепота спасити свет.
„Ми смо ставили заграду као знак питанаја, јер желимо да промислимо да ли ће лепота заиста спасити свет или неће, да ли оваквом свету уопште има спаса, да ли га уопште и вреди спасавати. Чињеница је да у овом тренутку хиљаде и хиљаде људи широм света, бар нас који се бавимо уметношћу и промишљамо свет кроз уметност, покушавају да поправе овај свет на разне начине. Хиљаде представа настаје са жељом да овај свет буде бољи, али свет је свакога дана све гори и гори. У том смислу представе које су на репертоару Битефа ове године постављају, свака на свој начин, питање да ли ће лепота спасити свет“, рекао је Миливојевић.
Према његовим речима, овогодишњи Битеф се у најширем смислу бави преиспитивањем архетипова женскости, превасходно новим тумачењем познатих хероина, попут Хекубе, Антигоне и других.
Фестивал ће бити отворен представом „Мекшање“, коју ће на сцени Опера-театра „Мадленианум“ у Земуну извести плесна компанија „Денс он ансамбл“ из Берлина, у кореографији Христоса Пападопулоса. Реч је о, како је навео Миливојевић, својеврсном духовном спектаклу који изводе плесачи старији од 40 година.
„Што се тиче жанра и форме, представа је минималистичка и прецизна попут метронома који покушава да нас увуче у ритам који је потпуно другачији од оног ритма који носимо с улице и из свакодневног живота. Она има готово ритам молитве и носи у себи нешто онирично, хипнотичко и, ако вас тај ритам усиса, излазите с осећањем да тако нешто дуго, дуго нисте гледали“, навео је Миливојевић.
Молијерово позориште први пут у Београду
Он је истакао да посебно место на овогодишњем Битефу има представа „Хекуба, не Хекуба“ Тијага Родригеша, коју изводи најстарији живи театар, француски „Комеди франсез“, које први пут гостује у Београду.
Реч је о представи у којој се познати мит о Антигони преиспитује из данашње перспективе, актуализујући се истинитим догађајем из Женеве, где је у јавност процурела информација о злостављању штићеника дома за децу с посебним потребама.
„То се, наравно, покушало прикрити, а онда је једна мајка одлучила да тужи институцију због злостављања њеног детета. Редитељ је искористио причу за модерну верзију о Хекуби и направио врло узбудљиву представу“, навео је Миливојевић, истичући да је реч о вечно актуелној теми борбе појединца против система.
Предавања-перформанси
Други сегмент који је Миливојевић посебно издвојио на овогодишњем Битефу јесте увођење неке врсте интимног театра, документаристичког, који је, истовремено, представа- предавање.
„Ту су три представе које ће бити атрактивне, а изводе их независне трупе, млади људи који су покушали да дају аутентичан израз позоришту, невезано за институције и велике буџете, да нешто кажу, проговоре. Те су се представе наметнуле као нека нова форма“, рекао је Миливојевић.
Једна од тих представа је „Трилогија Снага Кучке – Прво поглавље: Невеста и лаку ноћ, Пепељуго“ француско-холандске уметнице Калорине Бјанки, која наступа заједно с уметницима из Холандије и Бразила.
„Оно што је стварно радикално и револуционарно када је реч о Каролини Бјанки и њеној плесној трупи јесте померање граница извођачких уметности. Она се бави питањем сексуалног насиља, али то проширује својим личним искуством, тиме што узима ГХБ дрогу на сцени коју злостављачи користе у изласцима да омамљују жртве. Она заиста прави радикални приступ овом извођењу које је у свом првом делу и предавање-перформанс“, рекла је извршна директорка и коселекторка Битефа, драматург Тијана Грумић.
На програму Битефа је, поред осталог, представа „Антигона у Амазону“ Мила Рауа, редитеља који се публици Битефа већ представио на 53. издању фестивала представом „Орест у Мосулу“, првим делом трилогије која се бави реинтепретирањем античких митова.
Према речима Тијане Грумић, Рау у представи „Антигона у Амазону“ са својим тимом одлази у Бразил, где прати групу земљорадника који немају власништво над земљом и који се боре да остваре своја права и да заштите своје достојанство.
Још једна представа која је везана за Јужну Америку јесте пројекат „Палмасола – затворско село“ Кристофа Фрика, у извођењу позоришних ансамбала из Базела (Швајарска) и Сао Паола (Бразил) о једном од најозлоглашенијих затвора на свету.
Представа „Будућност“ Жиге Дивјака, рађена у копродукцији Београдског драмског позоришта и Местног гледалишча љубљанског, преиспитује однос људи према природи, односно антропоцентрични поглед на свет.
На програму је и представа „Пукотина“ у режији младог словеначког аутора Јана Крмеља, која се бави темом пропасти света услед пандемије и еколошке катастрофе, ал и питањима надзора и контроле, крећући се све време између документарног и фиктивног.
Међу такозваним предавањима-перформансима су и представе „Сексуално васпитање ИИ: Борба, правићемо нешто о рату, роду и слободи, зваће се: Шта би рекла Челси мени“ и „This Is My Truth, Tell Me Yours“, које истражују питања борбе за репродуктивна права, маргинализованих појединаца у борби против система и односа аутора према уметничком пољу сопственог стварања.
Поред главног такмичарског програма, Битеф ће ове године имати и пратећи, који чине 25. „Битеф полифонија“, Сусрети с ауторима и Битефова теоријска платформа.
Дванаесто издање регионалног путујућег фестивала савременог циркуса „Циркобалкана“ наставиће тенденцију подржавања и оснаживања маргинализованих уметничких пракси.