Портпарол ЕУ Петар Стано изјавио је, пред нову рунду дијалога Београда и Приштине, да приоритет и агенду састанка одређује „највећа хитност почетка примене Споразума на путу ка нормализацији односа“ Београда и Приштине.
Том приликом је додао и а да ће на крају, саме стране дефинисати шта сматрају под нормализацијом односа и шта ће бити њене последице када стигну до тога, уз помоћ ЕУ.
Преговарамо за Србе а не о признању Косова
Чекајући то време Стано је изнео угао гледања ЕУ и како они виде „нормализацију односа“, уз констатацију да ту нема никаквог признања сада, али би, наравно, логична последица нормализације било признање. Додајући да је то ипак нешто далеко, касније у процесу.
Ако је исход познат чему онда преговори?
Милован Дрецун, бивши шеф одбора за Косово и Метохију а садашњи председник Одбора за безбедност, каже да од Стана нисмо чули у ствари ништа ново.
„Преговара се о проблемима који су битни да се реше зарад опстанака нашег народа доле. Курти управо због тога, како би се што више смањио број Срба неће да постигне никакве договоре нити да прихвати компромисе. Али мора да се преговара јер ако то не радимо нећемо ништа ни постићи. Ми не преговарамо о признању Косова већ о решавању конкретних проблема који су битни за живот и опстанак Срба на КиМ. А то што неки желе да преговоре о тим питањима злоупотребе у политичком смислу да би реализовали неке своје циљеве везане за статус Косова то је њихов проблем."
Стано није рекао ништа ново
Дрецун не бежи од чињенице да се ми суочавамо са притиском држава које су признале Косово, напомињући да је и сам Курти то поставио као услов чиме злоупотребљава дијалог да би покушао да уцени Београд добијањем признања. Међутим, истиче он, наши циљеви су потпуно другачији и боримо се за њихову реализацију.
„Стано је рекао оно што очекује већина чланица ЕУ које су признале Косово да би на крају процеса нормализације и успостављања правно обавезујућег споразума о нормализацији исход требало да буде, ако се две стране договоре, можда и међусобно признање. Та очекивања нису ништа ново јер нам је и амбасадорка Немачке то исто рекла - да са основним споразумом то јест, немачко-фрацуским планом се не тражи од Београда признање Косова али да ће се то тражити у другој фази,“ напомиње Дрецун.
Али то су жеље и очекивања те групације из ЕУ, додаје Дрецун, напомињући да је реалност нешто сасвим друго, а да се то што они прижељкују неће десити, јер ми Приштини никада нећемо признати државност.
Признања Косова неће бити
„Тако да овај део који је за нас најважнији треба да на њега будемо концентрисани, на то да обезбедимо наш народ доле, с обзиром да се у овој фази не тражи „де јуре“ признање од нас иако Приштина то већ отворено поставља као услов за наставка дијалога. Наравно, дилема постоји да ли се сада поставља „де факто“ признање као услов, јер ако погледамо шта се дешава са Поглављем 35, из приступних преговора Србије и ЕУ где је накнадно додат немачко-француски план, изгледа да јесте. То значи да нам предстоји тешка политичка борба да Београд одбије тај покушај да се на мала врата провуче третман Косова од стране Београд као држава ,“ истиче Дрецун.
У Бриселу се иначе одржава нова рунда дијалога Београда и Приштине на нивоу главних преговарача, шест дана после неуспеле рунде преговора на највишем нивоу када је Аљбин Курти одбио да се сретне са српским председником Александром Вучићем.