Посебно су негативни рефлектори спортске јавности уперени ка Французима. Бивши шампион света и актуелни вицешампион на овом првенству стигао је до полуфинала без датог гола из игре и то је први пут у историји да имамо овакав случај.
Разлог можемо тражити у томе што је Француска натрпана играчима изузетно снажне физичке грађе, одличних у дефанзиви, али скромних у размишљању када се дође до саме завршнице напада.
Занимљиво је и да велики број напада Француска решава преко Кундеа који има снаге да претрчи 20 километара по утакмици, али једноставно не зна шта ће са лоптом у завршној трећини напада, нити би то требало да буде његов посао. У појединим моментима све је то било помало и болно за гледање.
Французи су на овом турниру надиграли Аустријанце са 1:0 аутоголом Вебера, потом против Холандије одиграли 0:0, а против Пољака до гола стигли после поготка Килијана Мбапеа из пенала.
У осмини финала савладали су Белгијанце аутоголом Вертонгена, па су сада против Португалије играли нерешено 0:0 и елиминисали их тек после пенал серије са 5:3.
Истини за вољу, сличне проблеме за главобољу имали су и Португалци који јесу пробијали преко Леаа и Мендеша по левој страни, али је потом долазило до колапса и тоталног изостанка добрих идеја, а Кристијано Роналдо био је потпуно одсечен од остатка екипе.
Прво четвртфинале је било много узбудљивије, неко ће рећи и финале пре финала, а Шпанци су одрадили посао и, иако су по именима знали да дођу са много јачим екипама, стигну до завршнице великог такмичења. Не би било изненађење да на крају и подигну трофеј.
Један од коментара са друштвених мрежа је био пре свега шаљив, али у свакој шали има по мало и истине: „Елиминишите и Француску и Португалију, па нека Шпанци и Немци играју реванш у полуфиналу“.