Археологија зависи од солидних остатака да би открила шта се десило у прошлости, нарочито код људи који нису користило никакво писмо. Нажалост, већина у прошлости коришћених ствари од дрвета, животињских материјала или тканине распада се прилично брзо и археолози их никада не пронађу.
Постоји много сведочанстава о чврстим стварима, као што су грнчарија и камена оруђа, али мекше ствари – попут остатака јела – много је теже пронаћи. Понекад врло сува места сачувају те мекше ствари. Такође, ако ствари изгоре, могу да трају врло дуго.
Срећом, кукуруз има неке тврде делове, као што је опна језгра. То су делићи на дну чиније који се заглаве између ваших зуба. Пошто морате да загрејете кукуруз да би постао јестив, ти делови понекад изгоре, и археолози тако проналазе доказе. Најинтересантније је што неке биљке, укључујући кукуруз, садрже малене, каменасте фрагменте зване фитолити, који могу да трају хиљадама година.
Научници су прилично сигурни да знају колико је кукуруз стар. Вероватно су га први узгајали амерички староседеоци на простору данашњег Мексика. Тамошњи рани пољопривредници су доместиковали кукуруз из врсте траве зване теосинт.
Пре пољопривреде, људи су сакупљали дивљи теосинт и јели семење, које је садржало много скроба, угљеног хидрата као у хлебу или тестенини. Бирали су теосинт са највећим семењем и на крају су почели да га чисте од корова и саде. Дивља биљка се током времена развила у нешто попут данашњег кукуруза.
Постоје докази из сувих пећина у Мексику о узгајању кукуруза пре чак 9.000 година. Одатле се узгајање кукуруза проширило по Северној и Јужној Америци.
Теже је открити кад су људи почели да праве кокице. Постоји неколико врста кукуруза, а већина пуца ако се загреје. Међутим, једна врста, звана баш „кукуруз кокичар“, даје најбоље кокице. Научници су открили фитолите из Перуа, као и изгорела зрна, овог типа кукуруза из времена од пре чак 6.700 година.
Могуће је да је пуцање кукурузних зрна откривено случајно. Неки кукуруз је вероватно упао у ватру и ко год је био у близини схватио је да је то згодан нови начин за припремање хране. Искокани кукуруз би трајао дуго и било га је лако правити.
Кокице из древних времена вероватно нису биле баш попут данашњих које једете у биоскопу. Вероватно није било соли и сигурно није било маслаца, пошто још није било крава за мужу у Америкама. Вероватно нису служене топле и вероватно су биле прилично жилаве у поређењу са данашњим.
Немогуће је знати како и зашто су тачно настале кокице, али је то био паметан начин да се задржи јестиви скроб одстањујући малу количину воде присутне у зрну због које би било кварљивије.
Управо та загрејана вода у зрну која се претвара у пару доводи до пуцања. Настала кокица онда може да траје дуго. Данашња укусна грицкалица вероватно је почела као згодан начин за чување хране, пише Лајв Сајенс.
Погледајте и: