РЕГИОН

Додик: Страдање на Козари треба да обележава цео српски народ /видео/

Страдање на Козари треба да обележава цео српски народ, рекао је председник Републике Српске Милорад Додик, на обележавању на Мраковици 82. године од битке на Козари.
Sputnik
„Ако се не боримо за сећање и памћење, испашће да су они који су правили злочинци жртве, а ми страдалници да смо џелати. Зато је важно да се у што већем броју окупљамо овде и да причамо истину, јер она је на нашој страни”, нагласио је Додик.
Он је упозорио да сада ти исти причају како треба да живимо заједно.
„Да се одрекнемо своје историје, свог страдања. Тражили су да овде на Козари да праве меморијални центар за своје жртве. Нисмо дозволили и нећемо никада“, поручио је Додик.
Он је подсетио да је и због Козаре јако важно да у Отаџбинском рату није било подела, већ да су Срби стали под исти барјак слободе.
Додик је нагласио да је простор Козаре испражњен и да су усташе у чијим редовима је било локално становништво и хрватско и муслиманско, побиле Србе.
„Овде је у току година рата по селима убијено више од 30.000 људи, а више од 70.000 из једног збега је 1942. године заробљено, одведено у Јасеновац и тамо побијено“, рекао је Додик.
Он је навео да нема података о томе колико је још људи 1943, 1944. и 1945. године похапшено и одведено.
„Сама чињеница да су овде спаљена 142 села говори о томе да је ово место страдања Срба. Овде нису страдали локални муслимани и Хрвати. Они су били на другој страни те приче и ретки су они који су припадали партизанском покрету“, рекао је Додик, преноси РТРС.
Обележавање 82 године од битке на Козари на Мраковици.

Старовић: Републике Српске ће бити док је века и света

Републике Српске ће бити док је света и века, рекао је министар за рад, борачка и социјална питања Србије Немања Старовић, на обележавању на Мраковици 82. године од битке на Козари.
„Сарајевским политичарима су свакога дана пуна уста мржње према Републици Српској. Зато Српска и Србија заједно желе мир и знаће како да га сачувају, и на истоку и на западу, док год сунце сија. Зато ћемо примењивати све оно што смо договорили на Свесрпском сабору”, нагласио је Старовић.
Он је истакао да реч Козара представља синоним за слободу.
„Али и страдање невиних, деце, жена, стараца. Покушали су од Срба да праве робље, да служимо онима који су мислили да су заувек затрли српско име. Од ове планине па до Јасеновца, и све до далеке Норвешке, спомиње се слава Козаре. И тако ће бити док је српског рода и имена“, додао је Старовић.
Обележавање 82 година од Битке на Козари почело на Мраковици, где је код Спомен-крста служен парастос страдалима.
Обележавање 82 година од Битке на Козари
Парастосу су присуствовали председник Републике Српске Милорад Додик, председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, више министара у владама Републике Српске и Србије, посланици у Народној скупштини и представници Српске у заједничким институцијама, преноси РТРС.
Присуствовали су и представници градова и општина поткозарске регије, удружења и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и Другог светског рата, Трећег пешадијског Република Српска пука и грађани.
Након парастоса, које је служило свештенство Епархије бањалучке, положени су венци и цвеће на Централни споменик.
Питомци Војне академије у Београду продефиловали су улицама Приједора уочи обележавања 82 године од Битке на Козари којем ће данас присуствовати на Мраковици, јавља Срна.
Непријатељска офанзива на Козару под кодним називом „Западна Босна“ почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од најстрашнијих злочина почињених над српским народом икада.
Немачке и усташке јединице са око 35.000 војника затвориле су обруч око слободне територије козарске области, а у опкољеном подручју 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило је збег са око 80.000 српских цивила.
Током непријатељске офанзиве на Козари и у Поткозарју спаљено је, уништено и опљачкано 140 села.
Из непријатељског обруча успело се пробити око 800 бораца и 10.000 цивила, док је заробљено 68.600 српских цивила, међу којима више од 23.000 деце који су одведени у логоре Јасеновац и Стару Градишку, где су подвргнути мучењу и најсуровијим методама усмрћивања.
Погледајте и:
Коментар