О доброј енергији, џезу и етно звуку којим ће почастити београдску публику, Васил Хаџиманов за Спутњик каже да је све увек у славу живота и да је реч о музици која увек долази са једног места - које није покварено, није испланирано и увек је без манипулације.
О другим и другачијим музичким тежњама Хаџиманов каже да њих оснажује изузетно моћна светска музичка индустрија:
„Та индустрија размишља као било која корпорација, без икаквих емоција, само са жељом да по сваку цену повећа профит. Кад на такав начин убаците музику онда она умире, остају само оне калкулације и манипулације које служе неким људима да зараде што више. То раде менаџери, продуценти, али и композитори, текстописци и они који можда и немају свесност и никада нису ни осетили љубав према музици. Или су се једноставно продали, схвативши да свет функционише другачије. То не значи да ми не схватамо како свет функционише, али ми функционишемо другачије у односу на свет и лепо нам је овако. Увек сам говорио да бих радије радио неки посао који нема везе с музиком да бих платио рачуне, него окаљао оно што је музика.“
А његова музика је и даље џез, иако он, како каже, нигде није мејнстрим.
„По једном истраживању које сам видео пре неколико година, у Америци је заправо џез најнепопуларнија од свих музика. Свирати џез је нетипично, размишљао сам ја наравно кад сам био млађи о томе да ли је можда погрешан тај пут. Прође ми и дан данас кроз главу питање чему све ово, али чиме год да се бавиш, мислим да ти то прође кроз главу. А онда се вратиш назад на колосек. Ја се вратим сваки пут кад се попнем на бину. Јер, ми од музике добијамо све – и аутентично стање из кога она настаје, добијамо аутентична осећања и зато то јесте магија и зато то јесте увек спектакл.“
Сваки наступ је оригиналан и непоновљив
О првом двојцу са Влатком Стефановским каже да су се сретали на наступима и радили заједно на албумима, али као дуо појавиће се први пут у Ботаничкој башти.
„Влатко је мој старији колега који иза себе има импозантан рад са групом 'Леб и сол', солистичке наступе, албуме. Први пут смо се срели на концерту Стефан Миленковића и Влатко Стефановски на ком сам био специјални гост. Ово се практично спонтано десило, јер су организатори Џез Гардена желели да нас двојица заједно наступимо. Ми смо размишљали о различитим приступима, да ли наступити са његовим тријом, да ли са мојим бендом. Међутим, онда смо схватили да се управо никад није десило да будемо само нас двојица. Имамо и једног специјалног госта, то је Ден Боуман, фантастичан певач кога сам упознао док сам био у Њујорку, који је радио са највећим светским именима. На репертоару ће бити мало Влаткових композиција, мало мојих, а пошто се и Ден Боуман пење на бину, који је ипак у соул, блуз, фјужн, џез музици мајстор, свираћемо и нешто из његовог репертоара. Биће ту од свега помало, ја ћу се прилагодити Влатку кад свирамо његове композиције, он ће мени кад свирамо моје. И верујем да ће се десити нешто што се није десило раније. Није поента да сад ми седнемо и навежбамо то од А до Ш и то одсвирамо, него је поента да се управо тај џез део деси, јер џез је слобода, импровизација, отвореност и храброст. И то је тај непоновљиви тренутак који треба поделити тада кад се догађа, а не очекивати да ће се то догодити још неки пут. Публика треба да буде свесна да је извођење ове музике сваки пут неко потпуно ново искуство, да је то тренутак посебан, оригиналан, непоновљив.“