Јер, пред земљама Западног Балкана је процес декарбонизације енергетике, транспорта и индустрије – са циљем санирања последица све убрзанијих климатских промена и све интензивнијег загађења животне средине. Тај процес намећу нам богате земље, које су већ поприлично одмакле на путу зелене енергетске транзиције.
Истичући да Србији за реформе у енергетском сектору не мањкају стручни кадрови, професор Рајаковић наводи да је то била и тема недавно одржаног Међународног саветовања ЕНЕРГЕТИКА 2024. О томе се, како каже, разговарало на панелу који је окупио декане већине техничких факултета. А један од закључака је био да се мора поправити квалитет основношколског и образовања у средњим школама јер, нажалост, често добијају бруцоше који имају пропусте у ранијем образовању.
На саветовању је констатовано да посебан стимуланс енергетској транзицији представља и регионална сарадња, или како би се најкраће рекло „енергетика не воли границе“! Али, не као до сада, преко трговине емисионо интензивних енергената и производа, већ у пружању нових енергетских услуга и примени компатибилних решења у коришћењу ОИЕ, повезивању у најширем смислу. Електропривреде региона активно раде. Али, декарбонизација се не тиче само електропривреда, па је потребно отворити више простора за решавање инжењерских, економских и правних изазова осталих грана привреде. Таква сарадња је, истиче Рајаковић, потребна и на регионалном тржишту, у циљу јачања здраве конкуренције.
На овом стручном скупу разговарало се и о евентуалној мирнодопској примени нуклеарних технологија у нашој земљи у енергетском сектору. Учесници су се сложили да, ако се струка у јавној расправи усагласи и грађани то демократски одлуче, таква примена треба да се ослања на проверене конвенционалне нуклеарне електране најновије генерације и добре праксе из ЕУ. Истакнуто је да не треба још ићи на мале модуларне реакторе, за које се ни у свету нема довољно практичних искустава.
А професор Рајаковић за „Енергију Спутњика“ каже да је његов став да треба, пре свега размотрити имамо ли могућности да сигурно снабдевање земље електричном енергијом обезбедимо кроз неке друге изворе, како Србија не би сутра зависила од онога ко нам испоручује нуклерано гориво. Према његовим речима енергетски стручњаци су сесложили да се сва важна питања енергетике не решавају преко ноћи, већ најпре јавном, стручном расправом, по могућству консензусом а ако консензус није могућ, онда демократским прегласавањима.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.