Она је на дан рођења великог научника подсетила на речи теоретичара политике са Харварда Семјуела Хантингтона, који је у својој књизи "Сукоб цивилизација" написао да "ми знамо ко јесмо, када знамо ко нисмо и то одређује наш идентитет", и оценила да је зато веома важно да се данас напомене да су Срби Теслин народ, а не народ какав би неки хтели да буде.
"Тесла је део српског идентитетског кода. Срби су, дакле, тај Теслин народ из којег је потекао и о коме је увек са поносом говорио. Ред је да се данас свега тога сетимо", поручила је Никшићева, која је била национални координатор стратешке кампање "Тесла енергија мира".
Она је нагласила да дан рођења Николе Тесле, кога је назвала "електричним генијем и горостасом цивилизације" треба да постане међународно признат и слављен дан читаве планете.
"Србин по рођењу, Американац по сопственом опредељењу, иноватор који је иза себе оставио чак око 700 проналазака, од којих је само 300 регистровано, недвосмислено је отац 21. века, јер његови изуми су свуда око нас, а нови су засновани на његовим научним постулатима", рекла је Никшићева.
Подсетила је да је Светски филозофски форум, у Атини, чији је покровитељ УНЕСКО усвојио прву међународну Декларацију о Николи Тесли, и да му је поводом 80 година од смрти доделио постхумно титулу почасног грађанина планете Земље.
Додала је да је енциклопедији "Британика" Николу Теслу уврстила на листу 10 најзначајнијих људи у историји човечанства.
Навела је да је Министарство спољних послова Србије, прошле године покренуло стратешку кампању Тесла - енергија мира поводом 80 година од смрти Николе Тесле, када је именовано 80 Тесла амбасадора широм света, међу којима су титулу понели и Музеј Никола Тесла у Београду, Тесла научни центар са Варденклифа у којем се налази једина преостала Теслина лабораторија на свету, амерички бизнисмен Елон Маск, индијски диригент Зубин Мехта...
Никшићева је указала да се Теслин родни Смиљан, налази у близини Госпића и подсетила да је током ратова у бившој Југославији Теслин споменик у том граду био дигнут у ваздух, а реконструисан тек 2006. године.
Она је оценила да је зато неопходно неговати културу сећања на страдање Теслине породице која је замало збрисана током Другог светског рата у геноциду за време усташке владавине.
Погледајте и: