Челична песница српског бокса након 36 професионалних мечева у којима је остварио 32 победе, од тога 12 нокаутом у полутешкој категорији (до 79,400 кг), опростио се од професионалне каријере. Рукавице је окачио о клин у опроштајном мечу који је као и свака претходна Маркова битка у рингу био са префиксом хуманости.
Николић се опростио од богате каријере на Видовдан, у ревијалном мечу против Милана Кравара, који је остао без ноге после пада са мотоцикла. Пет година био је стални репрезентативац Србије, учествовао на разним међународним турнирима, светским и европским првенствима и два пута на квалификационим турнирима за Олимпијске игре.
Отац два сина, дипломирани економиста и ватрогасац, свој посао никада није напуштао, упоредо је градио и каријеру професионалног боксера и био на првим линијама фронта Ватрогасне бригаде чије боје поносно носи од 2011. године. Ништа мање се није давао ни на пољу хуманитарца, где је небројано пута организовао хуманитарне акције за помоћ болесној деци.
„Магију бокса и сву лепоту и тајну овог спорта пренео ми је Бранко Димић Димке. Моја мисија одувек је била и спортска и хумана. Као што су ми тријумфи у рингу значили потврду да радим исправно свој посао, да се сваки минут тренинга, сваки добијени ударац и свака кап зноја исплатили, тако су ми и осмеси лица којима је мој хуманитарни рад то донео значили мени пуно срце и били знак да тај пут наставим. Две деценије сам провео у рингу, одбоксовао преко 150 мечева, одлучио сам да је време да се један леп, али и захтеван период мог живота заврши. Бокс ми је донео много, очеличио ме, начинио правим мушкарцем, сада ћу се посветити хуманитараним акцијама“, рекао је Марко Николић.
Боксер посебног кова, поштовалац српског рода и свега онога што чини наша историја, свега онога за шта су се кроз векове борили наши преци, увек је истицао „какав је пут мог народа, такав је и мој“. Опроштајни меч уприличио је на Видовдан 2024. и посветио Димитрију Поповићу који је пре 20 година убијен у Грачаници када је имао само 17 лета.
„Косовски завет вечно зове и опомиње на палу браћу и њихову жртву што никада не смемо да заборавимо. Пре опроштајног меча боравио сам на Косову и Метохији где је рођен мој деда, мој отац, са сином коме сам показао где је наша родна груда. Присуствовао сам и обележавању 20-годишњице од смрти Димитрија 5. јуна у Грачаници и затражио дозволу да на опроштајном мечу 28. јуна изађем са мајицом на којој је Димитријев лик, да му на тај начин одам почаст, да упознам људе у Србији како је један млади живот угашен и да никада не смемо заборавити нашу децу и јунаке који су пали под најездом крволока на свету српску земљу. Никада не смемо заборавити сузе мајки за изгубљеном децом, мене је до срца ганула туга Јоргованке Поповић, мајке убијеног Димитрија. На свим мечевима трудио сам се да у најлепшем светлу представим СПЦ, значај породице, Косово и Метохију, и ватрогасну бригаду чији сам радник. Мојим одласком из профи ринга ова мисија неће бити прекинута, биће још јача и активинија“, закључио је џентлмен у бокс рукавицама, херој и човек великог срца, Марко Николић.
Марко Николић у посети мајци Димитрија Поповића
© Фото : приватна архива