Она је за Танјуг рекла да је познато да је реч о дечјем гробу, у којем су почивале две девојчице узраста 10 година и једна беба.
Додала је да сам процес указује на потенцијално постојање епидемије због којег је сама сахрана била другачија него у осталим до сада пронађеним гробовима.
„Прелиминарне археолошке анализе су готове, а уследиће нове анализе и конзервација тог обичаја сахране који ће у једном тренутку бити постављени у Музеју града Београда.“
Додала је да је Влајковићева улица пример континуираног надзора и изузетне сарадње са грађевинском оперативом, која је допринела да се и током самих радова дође до нових открића.
"Са поносом могу да кажем да екипа Музеја града Београда у континуитету ради, истражује заједно са грађевинцима, док паралелно трају радови у лабораторијама", каже Медаковићева.
Навела је да ће у каснијој фази уследити рестаурација, као и да је најважнија презентација водоводне цеви, римског Сингидунума некада, као и рестаурација налаза за сталну поставку у Ресавској улици.
Навела је да су оваква открића изузетно значајна, као и да је најважнији задатак за Музеј заштита и константна допуна збирки.
Медкаовићева је рекла да археологија није само наслеђе локалног карактера, већ да је део ширег географског подручја, односно светске баштине.
Додала је да музеј има обавезу да се и према наднационалним проналацима понаша као према националном, са пажњом, како налажу примери добре праксе и закони.
Погледајте и: