Тако оцењују ток и резултате јубиларног 75. састанка лидера Алијансе саговорници Спутњика, Небојша Обркнежев из Центра за друштвену стабилност и пуковник у пензији и командант одбране на Кошарама Љубинко Ђурковић.
Све је почело, подсећа Обркнежев, незадрживим ширењем НАТО ка истоку, све ближе границама Русије: 1999. примљене су Мађарска, Чешка и Пољска, 2004. године у највећем таласу проширења ушле су Бугарска, три балтичке земље, Румунија, Словачка и Словенија. Албанија и Хрватска прикључиле су се 2009, затим Црна Гора 2017, Северна Македонија 2020, а на крају Финска прошле и Шведска ове године.
Русија је, како каже, неминовно морала да покрене Специјалну војну операцију кад је на ред дошао и покушај да се Украјина увуче у НАТО.
Сада, међутим, описује ситуацију Обркнежев, сведоци смо да Запад полако губи конце и моћи, и стабилности у Европи – ситуација на фронту им не иде у корист, ма колико слали оружја, оруђа, новца.
Самит је неминовно био посвећен даљој помоћи Украијини а постављено је и питање чланства те земље у Алијанси, али, према речима овог експерта, око тога нема јединства међу чланицама – САД и Немачка су се томе највише противиле.
„Уколико они желе стварно да Украјина уђе у НАТО онда је то заиста неповратан процес који ће се њима обити о главу, а питање шта ће на крају остати од Украјине. А ако украјинско руководство, коме је иначе у мају истекао мандат, наставља да овако срља и пушта да га Запад гура у провалију, поставља се питање постоји ли тамо ико ко је колико-толико рационалан“, примећује Обркнежев.
Он је уверен да колективни Запад као целина не може војно да парира Русији и у прилог томе наводи податак да тамо сви заједно годишње произведу милион и 600.000 граната док Русија произведе око три милиона.
Зашто НАТО потура Украјину
Ђурковић указује да је Русија последњих двадесетак година доживела огроман успон привредног и војно-техничког развоја и фактички знатно премашила НАТО:
„Руси сада производе оружје четврте генерације масовније од НАТО који још користи оружје треће генерације. НАТО је управо зато и направио проблем у Украјини да би зауставио привредни и војни напредак Русије“, сматра пуковник.
Он подсећа да је још од агресије на СР Југославију Алијанса тражила начин да регенерише своју опадајућу војну моћ, док сада козметички и пропагадно желе да у својим редовима успоставе јединство кога нема.
„Чињеница је да је Русија толико узнапредовала да они праве временску тампон зону, одуговлаче па потурају Украјину да задржавају Русију док се они не припреме за евентуални сукоб с њом. А полако припремају за то и своје становништво, обмањујући га да је Русија „мрски агресор“. Или служећи се, као некад на Маркалама, истим методама „лажне заставе“ кад криве Русију и Путина за пад украјинске ПВО ракете на болницу у Кијеву“, образлаже Ђурковић.
У међувремену, додаје он, користе замрзнута руска средства за Украјину, а све да би подстакли сопствену војну производњу, док Америка истовремено покушава да посредно натера Европу да ратује против Русије:
„Циљ САД је и да се економски заустави Европа, а уједно да стекну економску и војну надмоћ над Русијом.“
Пут без повратка
Коментаришући признање генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга да је украјински сукоб открио значајне пропусте у борбеној готовости Алијансе, Ђурковић каже да су те констатације само потврда оног што је очигледно.
„Француска тако има у оперативној употреби 300 тенкова, а треба њих 100 да пошаље у Украјину. То значи да земља остаје без језгра копнене војске. Они у НАТО раде врло лукаво, гурају Европу и одржавају пажњу на украјинском бојном пољу да би се припремили за већи сукоб, бојећи се да ће бити поражени. Да се разумемо, нису они на коленима али нису више ни оперативно ни борбено спремни да се супротставе руској војсци кад би сад дошло до директног сукоба. Зато се припремају за неко будуће време, рецимо, 2029-2030. годину и рачунају да дотад произведу већу количину наоружања и опреме.“
Међутим, скреће пажњу пуковник, види се да они и кад обећају испоруку одређеног броја тенкова или летелица, не могу да их произведу, а немају ни живу силу – стоји да НАТО има распоређених 90.000 војника у западним земљама али питање је колико од тога је борбено употребљиво и зато у многим европским земљама размишљају о активирању редовног војног рока.
По мишљењу Обркнежева, НАТО је кренуо „путем без повратка“ где ће у сваком кварталу стизати нека нова лоша вест.
„Прво су причали да неће слати тенкове “леопард” у Украјину, па су послали; па хоће-неће слати авионе Ф-16, па их шаљу, па да западне ракете не смеју да гађају циљеве на територији Русије, па и то сад може. И онда имамо изјаву да ће се слати европска војска на шта Русија поручује да ће тада сва војна постројења из тих земаља бити легитимне мете. Запад очигледно жели да сукоб иде до последњег Украјинца, а бојим се да је толико новца уложено да чак и да буде пата карта резултат ће бити озбиљна оштећеност економија европских држава… Украјина је у таквој позицији да полако губи територије. С друге стране, води се економски рат: јача БРИКС, Русија економски јача, свет је већ постао мултиполаран“, напомиње Обркнежев.
Погледајте и: