Присуство океана, континената и тектонских плоча на Земљи је највероватнији разлог зашто нема доказа о напредним ванземаљским цивилизацијама, показало је ново истраживање Универзитета Тексаса у Даласу и Швајцарског савезног института за технологију у Цириху.
Ови фактори стварају јединствене услове који подржавају комплексни живот, док већина других планета вероватно нема сличне карактеристике.
Дрејкова једначина
Дрејкова једначина, формула коју је осмислио астроном др Френк Дрејк 1961. године, користи се за процену броја интелигентних цивилизација у нашој галаксији које су способне за комуникацију с људима. Једначина укључује факторе попут броја звезда са планетама и планета на којима се може развити живот.
Истраживачи сада сугеришу да је неопходно узети у обзир постојање океана, континената и тектонских плоча које постоје више од 500 милиона година, како би ову теорију разматрали.
„Живот је присутан на Земљи око четири милијарде година, али сложени организми попут животиња појавили су се тек пре око 600 милиона година, што није дуго након што је започела модерна епизода тектонских плоча. Тектонске плоче покрећу еволуциони механизам, и мислимо да разумемо зашто“, рекао је др Роберт Стерн, професор одрживих геонаука на Школи природних наука и математике, Универзитета Тексаса у Даласу.
Тектонске плоче објашњавају како је Земљина литосфера, њен спољашњи омотач, подељена на секције зване плоче, које се померају. Ови покрети стварају планине, вулкане и океане. Док се плоче померају, стварају нове облике тла, што генерише временске системе и нове климе. Временски услови доводе до тога да хранљиве материје доспеју у океане, што даље подржава еволуцију.
„Тектонске плоче су много ефикасније од једно-лидне тектонике за покретање појаве напредних облика живота“, објашњава Стерн.
Већина планета има спољашњу чврсту шкољку која није фрагментисана, што је познато као једно - лидна тектоника. Насупрот томе, Земља има фрагментисану површину која омогућава динамичке процесе кључне за еволуцију комплексног живота.
Овај предложени квалификатор за Дрејкову једначину у вези са океанима, континентима и тектонским плочама чини активне, комуникативне цивилизације много мање вероватним. Фермијев парадокс, како га је формулисао Енрико Ферми 1950. године, поставља питање зашто, с обзиром на велики број потенцијално настањивих планета, нисмо нашли доказе о ванземаљским цивилизацијама.
Дрејкова једначина претпоставља да би интелигентна цивилизација логично еволуирала на свим планетама које носе живот. Међутим, Земља је једина планета у соларном систему са тектонским плочама, што је чини изузетком, а не правилом.
Стерн такође тврди да еволуција од једноставног до сложеног вишећелијског живота мора да се дешава у води, док остатак захтева копно.
„Размишљање о ноћном небу, коришћење ватре и метала за стварање нових технологија, и коначно појава активних, комуникативних цивилизација способних да шаљу радио таласе и ракете у свемир, мора се дешавати на копну“, рекао је он.
Ова нова теорија пружа дубљи увид у јединствене услове који чине Земљу погодном за напредни живот и може помоћи у разумевању зашто можда нисмо пронашли ванземаљске цивилизације.
Погледајте и: