„Вудсток“ као симбол отпора
У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду током лета се може погледати изложба која нас враћа у шездесете године прошлог века, у време хипи-покрета и чувеног музичког фестивала „Вудсток“ који је током протеклих пет и по деценија постао симбол отпора младе генерације естаблишменту, друштвеним стегама, табуима и неправдама.
Поставку коју чине књиге, плакати, фотографије и одевни предмети који сведоче о духу тог времена осмислиле су Драгана Младеновић и Вука Јеремић, која у разговору за Спутњик истиче да им је основна идеја била да кроз причу о „Вудстоку“ прикажу „последњу утопију о слободи, братству, једнакости, љубави међу људима и народима и толеранцији“.
„' Вудсток' је повод за ову изложбу, али реч је, заправо, о једном специфичном времену, и због тога је и занимљив. Музички фестивал је организован без идеје да ће прерасти у нешто велико, али је апсолутно превазишао све претпоставке и о броју извођача, којих је на крају било тридесетак, и о броју посетилаца, којих је требало да буде до 50.000, а стигло се до пола милиона људи који су се згурали на једну њиву, ливаду, коју је изнајмио један фармер. Очекивало се и насиље јер су људи стизали са свих страна, многи су пешачили јер нису ту могли да стигну колима, па је било и нервозе, и јаког сунца, и кише, и блата. Инцидената, међутим, није било, а сви ти хипици су се здружили с локалним становништвом“, прича наша саговорница.
Према њеним речима, занимљиво је да је то највећи, најславнији фестивал, који никада није превазиђен, иако на њему нису учествовали ни „Битлси“, ни „Дорси“, ни „Ролингстонси“, као ни Боб Дилан, који је већ имао заказан наступ у Паризу.
„Ипак, наступали су Џими Хендрикс и Џенис Џоплин, Џо Кокер и многи други. Како је нагласио рок критичар Пеца Поповић, претходни фестивал у Монтреју био је много квалитетнији када је реч о музици. Ипак, из неког разлога је тај тренутак у августу 1969. године био кулминација, после које је дошло до опадања и самог хипи покрета, до децембарског Алтамонта, на којем су учествовали 'Ролингстонси' и на којем је већ било насиља, новчаних махинација. Дакле, већ се изгубила та невиност и безазленост доба хипи покрета“, констатује Вука Јеремић.
Потреба за праведним и слободним светом
Она наглашава да је изложба стављена у историјски контектст, односно у политички амбијент који је створио бунт младих у Америци и Европи.
„И свуда је био присутан захтев за праведним, уређеним, слободним светом. Млади људи тог времена су презирали конформизам, каријеризам. То је било време када је после рата почела обнова, када је почео добар економски раст, али они су у томе видели неку замку. У Америци је тада преовладавао малограђански менталитет, превасходно у провинцији, а све то је побудило отпор према конвенцијама, лицемерном животу, догмама. Када се тај отпор повезао с музиком, десио се 'Вудсток'. Тада је био актуелан и рат у Вијетнаму, и антиратне активности у Кореји, 'Хладни рат', нуклеарне пробе на све стране. У то време био је потписан уговор о смањењу количине нуклеарног наоружања, али су се истовремено одржавале нуклеарне пробе и у Небраски, и у Казахстану“, подсећа ауторка изложбе.
Политичка елита се „опасуљила“
Упоређујући дух времена шездесетих година прошлог века с данашњим временом, Вука Јеремић примећује да су идеали хипи-покрета и потреба за бунтом на неки начин сами себе појели.
„Политичка елита се 'опасуљила'. Свуда! Говорим о глобалној сцени. Видели су да је реч о појавама које су кородивне за систем. Прича о ЛСД-у и вештачким дрогама које су, наводно, намерно убачене изгледа као теорија завере, али није баш потпуно неуверљива. Чињеница је да су сви ти бивши хипици ушли у мејнстрим, зараду, каријеру, у светске политичке токове, да су у неком тренутку добили важне улоге. Били су еминентни 'шездесетосмаши', а после смо их видели у разним другим улогама, од Јошке Фишера до других. Власт се досетила да то не сме да допусти. Друго, људе је лако подмитити, понуђена им је могућност да зарађују новац. Идеологија новца је победила хипи идеологију. То су све били мирни протести, они су заиста имали идеал гандијевског отпора, снажних антиратних акција, антиконзумеризма, борбе за екологију, за заштиту планете. Сексуална револуција је донела много тога доброг јер је показала колико је дволичност у тој сфери погубна, али касније је то отишло у размере које су донеле много тога лошег, посебно након пошасти сиде“, подсећа Вука Јеремић.
Увод у орвеловско-хасклијевски свет
Година у којој се догодио „Вудсток“ на изложби је приказана и кроз друге важне догађаје који су је обележили.
„Те године је за војне потребе основан 'Арпанет', компјутерска мрежа која је претеча интернета. Заједно с покретом који је хтео правду, једнакост, слободу, љубав, појавио се зачетак онога што ће прекрити свет и донети велике погодности, али и велике невоље у смислу контроле, у правцу који иде ка орвеловско-хакслијевском свету. И тек ћемо видети докле ће то ићи с појавом вештачке интелигенције. Исте те године човек је слетео на Месец, показао је многа своја добра лица. Уграђено је вештачко срце, али истовремено, у јануару Јан Палах се спалио у Чешкој, у знак протеста против уласка совјетских тенкова у Праг. У многим градовима одржавале су се велике студентске демонстрације и било је насиља према студентима, не само на америчком Јејлу, него и у Паризу, Берлину. 'Вудсток' се наметнуо као светла тачка, као врхунац оптимизма и идеје да свет заиста може да се промени. И уместо да то буде најава новог доба, било је наговештај пропасти. Актери су пошли у разним правцима. Неки су се вратили породицама, многи су завршили у сектама, многи су умрли. Многе јавне личности и учесници самог фестивала су кратко живели. Све то се некако угушило само од себе, а вероватно је то потпомогнуто и са стране“, сматра Вука Јеремић.
Када је реч о свакодневном животу, хипи-покрет је утицао и на разне друштвене трендове, укључујући моду.
„Ту су се такође правили велики послови, модни креатори су то користили. Када је та мода почела да се имитира, изгубила је своју суштину, остао је само шарениш. Тада је борба за права појединаца, против расне сегрегације, полне искључивости, искључености жене из друштвеног живота била апсолутно нормална. Временом је то прерасло у гротескни вид борбе за све и свашта, за права која представљају претеривање, чиме се довело до тога да се истинска борба за људска права некако угуши, забашури“, оцењује наша саговорница.
Према њеним речима, млади људи данас „седе у својим фирмама и сматрају да немају коме да се жале, да немају с ким да се удруже и да се буне, па раде по 12 сати“.
„Неки све те идеале хипи покрета сматрају патетичним. Термини попут слободе, братства у једнакости, толеранције, постали су празни захваљујући политичком говору. Ова изложба није направљена да романтизује то доба, нити да га глорификује, свега је ту било. Ипак, оно што је најчистије, невино, што је било у самом зачетку, што је изворно, не можемо да прецртамо и не можемо да кажемо да су те изворне идеје бесмислене. Оне постоје од када је света и века“, закључује наша саговорница.