.jpg){kind=link}
Привремене власти у Приштини не одустају од намере да обнове кућу Џафера Деве у Јужној Косовској Митровици, по злу познатог нацистичког колаборационисте и злочинца.
Тим поводом, Министарство културе Србије саопштило је да наставак обнове Девине куће представља недвосмислен покушај рехабилитације фашистичког злочинца – под маском културе, остварују пројекти ревизионизма и фалсификовања историје.
Још 2022. вест да режим Аљбина Куртија намерава да обнови Девину кућу узнемирила је јавност, не само у Србији, него и у свету. На реакцију српског Музеја геноцида реаговали су УНДП и Европска унија поништиле своје тад већ увелико донете одлуке да финансирају пројекат рестаурације и конзервације куће тог ратног злочинца.
Директор „Центра Симон Визентал“ из Јерусалима, Ефраим Зуроф тада је рекао да се тај центар доследно противи реновирању Девине куће, као и да почасти које су му додељене шаљу ужасну поруку косовском друштву и страшно вређају сећање на његове бројне жртве.
Немачки шпијун коме моћ расте како расте немачка моћ
Џафер Ибрахим Дева рођен је у Истанбулу 1900. према једном извору, или у Косовској Митровици 1904. године, према другим изворима. Био је познат обавештајним структурама Краљевине Југославије још од 1936. и тада се већ сумњало да је он сарадник Абвера — обавештајне и контраобавештајне службе у оквиру војске Трећег рајха.
Од 1941. био је начелник косовско-митровачког среза за време немачке окупације Србије. Војно-окупационом зоном Србије управљала је нацистичка Немачка преко Вермахта, а реч је о територији која је укључивала Банат и територију од Београда до Косовске Митровице и Подујева, објашњава историчар Стефан Радојковић.
„Он представља локалну самоуправу која одмах почиње са помагањем окупатору у експлоатацији тих крајева. Ту пре свега мислим на рудник „Трепча“, али и на решавање „јеврејског питања“, као и на политике које су усмерене против српске заједнице у тим крајевима“, истиче он.
Дева је, између осталог остао познат по наредби из маја 1941, кад је одобрио одузимање свих вредних некретнина припадника јеврејске заједнице у Косовској Митровици. Већ у августу 1941. дошло је до прве интернације мушкараца од 20. до 55. година старости у косовскомитровачки затвор. Све то немачка окупациона управа ради уз помоћ Џафера Деве и његових сарадника, додаје Радојковић.
„Његова моћ касније расте. Након тога он полако ступа у контакт са властима у Тирани, која је део фашистичке Италије, а његов узлет ће се десити након капитулације Италије, септембра 1943. Онда ће читава Албанија и највећи део Косова и Метохије доћи под контролу немачке армије. И како се шири моћ немачке армије на Балкану, то јест територије коју она заокружује, тако и моћ Џафера Деве расте“, каже наш саговорник.
Злочини над Србима и Јеврејима, ЦИА му опрала биографију
Постаје министар унутрашњих послова у влади Велике Албаније под председништвом Реџепа Митровице, а „Косовски пук“ паравојна јединица коју је Дева основао 1941. чини окосницу СС дивизије „Скендербег“.
„Он је човек логистике, он је човек политичког утицаја. Он, дакле, не учествује директно у злочинима, али омогућава формирање војних јединица, паравојних јединица, зависи како кад и у ком случају, које ће чинити злочине“, наводи Радојковић.
Након италијанске капитулације „Косовски пук“ учествује у хапшењу Јевреја у Приштини и другим градовима који су били у италијанској зони утицаја, 1943. на маршу ка Тирани чине злочине над Србима у Пећи, док је дивизија „Скендербег“ позната по стравичном злочину у селу Велика код Плава, где су на зверски начин убили око 500 српских цивила.
Џафер Дева избегао је суђење у Југославији јер се повукао заједно са припадницима Вермахта. Трећи рајх га је извукао са Балкана и преживео је Други светски рат. Умро је у Сан Франциску 1978. године. У декласификованим документима ЦИА потврђено је да га је Адолф Хитлер одликовао 1944. године.
„Џафер Дева извукао се од гоњења јер је после Другог светског наступио Хладни рат. Самим тим добар део ратних заробљеника енглеске и америчке војске који у првим месецима после Другог светског рата нису предати југословенским властима, успео је да се извуче и да ’опере биографије‘, представљајући се као борци против комунизма и Стаљина“, закључује Радојковић.
Погледајте и: