Шта се дешава ако смо цео дан под клима – уређајем: Ово каже наука

Нажалост, још није урађено довољно научних истраживања на ову тему, али нека и даље постоје и дају одређене одговоре и смернице.

Укратко, могло би се рећи да климатизација углавном има позитивне ефекте на здравље, али може имати и негативне, те да правилном употребом клима-уређаја можемо максимално повећати позитивне а смањити негативне утицаје, пише „Индекс“.

Пре свега, треба истаћи да су екстремне врућине, после екстремне хладноће, други највећи узрок смрти од временских непогода, већи од поплава.

Према истраживању објављеном у часопису „The Lancet“, између 2000. и 2019. године, приближно 489.000 смртних случајева годишње може се приписати топлоти, при чему се 45% дешава у Азији и 36% у Европи. Другим речима, клима уређај буквално спасава животе.

Једна од свеобухватнијих студија о утицају климатизације на здравље објављена је у часопису „BMC Public Health“.

Фокус је био на утицају подешавања ваздуха и температуре кроз системе грејања, вентилације и климатизације (ХВАЦ) на пацијенте у болницама. Све у свему, ХВАЦ систем се показао корисним за опоравак пацијената, посебно у контексту побољшања виталних знакова, смањења броја случајева срчаног стреса, убрзавања опоравка и повећања физичке активности. Штавише, коришћење ХВАЦ система смањило је смртност пацијената и скратило боравак у болници за пацијенте са респираторним обољењима.

Једно истраживање о утицају климатизације на здраве људе, студенте, спровела је школа јавног здравља „Харвард Чен“.

Показало се да повишене температуре у просторијама без клима-уређаја током топлотног таласа негативно утичу на когнитивне функције код младих здравих особа.

Студија је пратила 44 студента из Масачусетса, од којих су неки живели у зградама са клима-уређајем, а други без, пре, током и после топлотног таласа.

Налази су показали да су током топлотног таласа студенти у неклиматизованим зградама имали лошије резултате на тестовима од ученика у климатизованим студентским домовима и да су искусили пад у пет мера когнитивних функција, укључујући време реакције и радну меморију.

Током топлотног таласа, ученици у зградама без клима-уређаја имали су 13,4% дуже време реакције на тестовима речи и боја и 13,3% лошије резултате на тестовима сабирања и одузимања у поређењу са ученицима који су живели у климатизованим просторима.

Комбиновани, ови подаци показују да су ученици у климатизованим просторијама били не само бржи у својим одговорима већ и тачнији. Утврђено је да топлотни услови у затвореном простору изазвани топлотним таласима у зградама без климатизације доводе до значајних дефицита у когнитивним функцијама.

Аутори студије сматрају да се овај пад когнитивних функција може приписати повећаном топлотном оптерећењу и повећаним ефектима других фактора средине.

Клима-уређај одржава телесну температуру, што је кључно у влажним и врућим деловима света где је топлотни удар велики проблем током лета.

Клима-уређаји олакшавају спавање хлађењем тела. Познато је да је увек пријатније спавати у хладнијим просторијама него у топлим.

Клима-уређаји такође могу смањити учесталост алергијских реакција јер њихови филтери могу уклонити алергене ако су добро одржавани.

Као што смо већ навели на почетку текста, климатизација може имати и одређене негативне ефекте, посебно за осетљиве особе.

Клима-уређаји смањују влажност ваздуха, што јасно видимо по томе колико воде излази из њих. Они хладе ваздух помоћу испаривача који садрже расхладно средство. Када топли ваздух из просторије пређе преко хладних калемова испаривача, влага из ваздуха се кондензује на тим калемовима. А сув ваздух код осетљивих особа може довести до исушивања коже, очију и слузокоже, а у неким случајевима и иритације дисајних путева.

Осим тога, људи у климатизованим просторима често пију мање воде јер не осећају жеђ као на високим температурама. То може довести до дехидрације, коју ће појачати сув ваздух, што заузврат може изазвати главобољу, умор и смањење когнитивних функција.

Сув ваздух може исушити слузницу респираторног тракта која иначе служи као баријера против бактерија и вируса, што може повећати ризик од респираторних инфекција.

Код људи са хроничним респираторним болестима, као што су астма и хронична опструктивна плућна болест (ХОБП), исушивање ваздуха може погоршати симптоме као што су бронхоконстрикција и кратак дах.

Ако се клима-уређаји не одржавају правилно, у њима се могу накупити бактерије и буђ. Удисање ваздуха контаминираног овим микроорганизмима може изазвати респираторне проблеме и алергијске реакције.

Једна од бактеријских болести која се може заразити од непрописно одржаваних клима уређаја је легионарска болест коју изазива бактерија Легионела пнеумофила.

Може да се размножава у воденим системима који се користе за хлађење ваздуха, укључујући расхладне торњеве и системе за влажење. Када се контаминирана вода распрши у ваздух кроз системе за климатизацију, бактерије се могу удахнути, што може довести до инфекције.

Међутим, важно је истаћи да се легионарска болест најчешће повезује са великим системима за климатизацију и водом у зградама као што су хотели, болнице и пословне зграде. Могућност добијања легионарске болести преко уобичајених клима-уређаја за станове знатно је мања.

Нагла промена температуре такође може изазвати проблеме.

Нагли прелазак из топлог спољашњег окружења у хладан климатизован простор може изазвати стрес за тело, што може резултирати симптомима као што су главобоља, умор и бол у мишићима.

Нагли прелазак из климатизованих простора на грејање такође може бити проблем. Може изазвати бронхоконстрикцију, посебно код људи са астмом или хроничном опструктивном болешћу плућа (ХОБП). Хладан ваздух из климатизованих простора може да иритира дисајне путеве, а затим изненадно излагање топлом ваздуху може да их додатно иритира, што може изазвати кашаљ и отежано дисање.

Нагла промена температуре може бити стресна за кардиоваскуларни систем. Људи са срчаним проблемима могу доживети погоршање симптома, као што су бол у грудима и кратак дах. Високе температуре повећавају рад срца и оптерећење крвних судова, што може бити опасно за особе са хипертензијом или срчаним обољењима.

Коришћење клима-уређаја није јефтино јер троше много струје. Због тога ће људи ретко проветравати просторије које су добро охладили.

Недостатак свежег ваздуха због недовољне вентилације може довести до акумулације угљен-диоксида и других загађивача, што може изазвати проблеме као што су вртоглавица и смањена концентрација.

Редовно, дуготрајно провођење времена у климатизованим просторима смањује изложеност природној топлоти, па тело не мора да се прилагођава високим температурама као што би иначе имао. Ова смањена изложеност може смањити терморегулаторне способности тела и учинити га мање ефикасним у управљању топлотом када је то потребно.

Исто важи и за знојење. Тело се хлади процесом знојења, што је мање потребно у климатизованим просторима. Дуготрајно смањење знојења може умањити способност тела да користи овај кључни метод хлађења када је у топлом окружењу.

Људи који нису аклиматизовани на врућину имају већу вероватноћу да доживе топлотни стрес и повезане здравствене проблеме.

Да би се смањио негативан утицај климатизације на способност прилагођавања топлоти, препоручује се боравак на отвореном или у неклиматизованим просторима како би се тело оспособило за прилагођавање на врућине.

Правилним одржавањем и употребом клима-уређаја може се повећати њихов позитиван утицај и смањити могући негативан ефекат на здравље.

Зато је добро поновити неколико опште познатих правила.

Редовно одржавање клима уређаја је неопходно за здравље. То укључује чишћење или замену филтера сваких неколико месеци и професионални сервис најмање једном годишње. Ово смањује ризик од накупљања бактерија и плесни.

Препоручује се подешавање температуре клима уређаја на ниво који је само неколико степени нижи од спољне температуре. Прекомерне разлике у температури могу бити стресне за тело.

У климатизованим просторијама може бити корисно уградити овлаживаче ваздуха како би се спречило исушивање коже и слузокоже.

Важно је обезбедити довољан проток свежег ваздуха у просторијама како би се смањио ризик од акумулације штетних гасова и побољшао укупан квалитет ваздуха.

Коначно, ваздух из клима-уређаја не би требало да буде усмерен директно на људе. Боље га је усмерити према плафону или зидовима како би се постигла равномернија дистрибуција охлађеног ваздуха.

Можемо се закључити да климатизовани простори углавном нису штетни по здравље. Напротив, могу бити корисни за здравље и могу спасити животе, под условом да се клима-уређаји правилно користе и одржавају. Као и код свих технологија, кључ је умереност и правилна употреба.

Погледајте и: