После катастрофе у НЕ „Чернобиљ“ донет је Закон о забрани изградње нуклеарних електрана (1989. године) а Србија је, по распаду СФРЈ наследила тај мораторијум. У склопу енергетске транзиције и одустајању од фосилних горива за производњу електричне енергије многе земље, па и Србија размишљају о изградњи нуклеарне електрне.
На путу ка томе Министарство рударства и енергетике је, у складу са будућом Стратегијом развоја енергетике и Интегрисаним националним енергетским и климатским планом иницирало потписивање Меморандума о разумевању који укључује и подстицање међусобне сарадње у припреми детаљне мапе пута и сценарија за увођење националног нуклеарног програма. Овоме је придружена и студија о потребама и могућностима земље у погледу увођења нуклеарне енергије у национални енергетски микс, ради постизања климатске неутралности, а која треба да обухвати економску, техничку, образовну, научну, еколошку и друштвену димензију.
Меморандум су потписали су представници 25 институција - пет министарстава (Министарство рударства и енергетике, Министарство науке, технолошког развоја и иновација, Министарство просвете, Министарство заштите животне средине и Министарство здравља), Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ), ЈП „Нуклеарни објекти Србије“, Српског нуклеарног друштва, техничких факултета београдског, новосадског и крагујевачког универтитета, Института за нуклеарне науке Винча, Института за физику и Електротехнички институт Никола Тесла, Електромреже Србије АД и Електропривреде Србије.
Говорећи о томе имамо ли кадрове који би водили изградњу и потом рад нуклеарне електране гошћа „Енергије Спутњика“, др Ковиљка Станковић, професорка Електротехничког факултета у Београду истиче да у акредитованим студијским програмима наших техничких факултета постоји постоји потребан минимум предмета из области нуклеарних наука, што представља добру основу за даље уже профилисање кадрова, у правцу савремених модела образовања. Уз то, наше високообразовне и истраживачке институције имају међународну сарадњу у областима које су сродне нуклеарним наукама.
Саговорница „Енергије Спутњика“ истиче да, према смерницама Међународне агенције за атомску енергију сви сегменти друштва треба да буду укључени у нуклеарни програм, што подразумева и учешће јавног мњења. Истичући да се овим Меморандумом дефинише и облик сарадње који се односи на комуникацију са јавношћу и информисање јавности о мирнодопским применама нуклеарне енергије кроз образовање и дијалог.
Професорка Станковић каже да увођења и реализације нуклеарног програма представљају дугорочан пројекат, који захтева ангажовање читавог спектра различитих струка, институција и државних органа. Зато позива све потписнике Меморандума, као и академску и ширу јавност да се у области примене нуклеарне енергије не праве међусобне поделе, поларизације и ривалитет, већ да заједничким деловањем, кроз системска решења, уз поштовање чињеница заснованих на научним доказима, уз поштовање добре праксе и међународног искуства, одлучујемо о правцима остваривања циљева одрживог развоја Републике Србије.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.