◾ Сједињене Државе су почеле да гомилају нуклеарне бојеве главе 1945. године – тада су направиле прву нуклеарну бомбу и постале прва и једина земља која је икада употребила нуклеарно оружје против друге државе. Број бојевих глава је експоненцијално растао између 1950. и 1967. године, када је достигао највиши ниво од 31.255.
◾ Током наредне две деценије, број је почео постепено да опада, захваљујући преговорима о контроли наоружања са СССР-ом. На крају Хладног рата, 1989. године, Сједињене Државе су у свом арсеналу имале 22.217 бојевих глава.
◾ Споразуми СССР-а и Русије смањили су арсенале у првој половини деведесетих година XX века (1995. године број бојевих глава је смањен на 10.904). У другој половини 2000-их, број пројектила је пао испод 4.000.
◾ Према подацима Министарства енергетике САД, око 2.000 бојевих глава је повучено из употребе и чека демонтажу. У 2023. години демонтирано је 69 нуклеарних пројектила.
◾ САД су 2019. године престале да објављују податке о величини свог арсенала, а 2023. године престале су и да деле ове информације са Русијом, што је у супротности са Новим споразумом о смањењу стратешког наоружања.
◾ Сједињене Државе имају други највећи нуклеарни арсенал на свету после Русије (1.710 бојевих глава, спремних за употребу и 2.670 у складишту). Кина има 500 (24 спремних за употребу, 476 у складишту), Француска има 290 (280 спремних за употребу, 10 у складишту), а Велика Британија има 225 (120 спремних за употребу, 105 у складишту).
Претходно је амерички председник Џозеф Бајден затражио је скоро 20 милијарди долара од америчког Конгреса за 2025. фискалну годину за модернизацију нуклеарног наоружања, како следи из нацрта буџета земље. У предлогу буџета се такође наводи да америчко министарство одбране и енергетике наставља да модернизује нуклеарну тријаду, нуклеарну команду, контролу и комуникације и инфраструктуру нуклеарног оружја