Како пише „Политика” , плодови у великом броју малињака на вишим надморским висинама широм Србије практично су спржени. Због свега овога, умањење приноса, на ионако слабији род ове године, процењује се на више од 5.000 тона.
Према речима др Александра Лепосавића, једног од водећих домаћих стручњака за воћарство с Института за воћарство у Чачку, екстремно високе температуре последњих дана у нашој земљи изузетно негативно утичу на стање већине воћарских култура.
„Када температуре ваздуха достижу вредности веће од 35 степени Целзијуса, највећи број воћних врста које се гаје код нас улазе у стање физиолошког стреса у којима не успевају да из корена до листа спроведу количине воде коју одају дисањем“, објашњава Лепосавић.
У таквим ситуацијама биљке реагују затварањем стома и прекидају физиолошке функције до тренутка снижавања спољашње температуре испод ове вредности.
„У случају да екстремне температуре потрају и аклиматизација није могућа, ћелије и ткива биљке умиру, а лишће, цвет и плод опадају, што у крајњем исходу може довести и до умирања читаве биљке“, објаснио је он.
Да сунчано време и високе температуре доприносе побољшању квалитета плодова, заправо је сасвим супротно, напомиње наш саговорник. Каже да су услед убрзаног и присилног сазревања плодови воћа које зри у стању физиолошког стреса мање слатки и слабијег су укуса у односу на оне који сазревају у нормалним околностима.
Али у воћарству нису само проблем екстремно високе летње температуре.
На простору читаве Европе поставља се питање шта се дешава са годишњим добима, због чега готово да више и нема јасних прелаза између њих и да ли је зима као годишње доба нестала из наших крајева.
Лепосавић објашњава да у нашим условима, који се карактеришу умерено континенталном климом, изложеност ниским температурама током касне јесени и зиме представља неопходни предуслов за физиолошки процес зимског мировања који омогућава биљкама да се припреме за следећу сезону.
Како каже, уколико тога нема и биљке не проведу довољан број сати на ниским температурама, долази до неуједначеног кретања вегетације и цветања.
Према његовим речима, најевидентнији утицај изостанка ниских температура и снега током зимских месеци огледа се у смањењу приноса озимих житарица.
Када је реч о воћу, највеће штете претрпеле су малина, високожбунаста боровница и трешња. Код малине, поред нижег приноса и ситнијих плодова, ове године је нарочито била изражена појава рехуљавости – односно плодова који се при берби расипају у руци. Код боровнице и трешње такође је забележен нижи принос и појава ситнијих и нетипичних плодова.
Најзначајнији индиректни ефекат високих зимских и летњих температура је повећање потражње биљака за водом, у земљишту као и у ваздуху. Ово утиче на веће потребе за наводњавањем, што постаје све већи проблем код нас и у свету. Посебно је проблематично у условима такозваног сувог воћарења, односно када не постоје могућности за наводњавањем. Воћњаци који су искључиво упућени на атмосферске падавине брже исцрпљују земљишну влагу уколико се током зиме јаве високе температуре и на тај начин смањују залихе воде у земљишту за период вегетације.
Лепосавић објашњава да прилагођавање воћарске производње променама климе подразумева између осталог употребу одређених средстава на бази алуминијум-силиката или глине каолинског типа, које наношењем на биљке повећавају рефлексију светлости а самим тим и снижавају њихову температуру.
Такође, и употреба мрежа за сенчење има важан утицај на смањење температуре на површинама на којима се гаји воће. Према његовим речима, однедавно постоје и тканине са алуминијумским микрочестицама које у великој мери блокирају инфрацрвено зрачење, најодговорније за пренос топлоте. То их, како каже, чини ефикаснијим од конвенционалних, нарочито црних мрежа које се код нас највише користе.
Ефикасна заштита против високих температура се постиже и орошавањем усева током врелих летњих дана али се мора водити рачуна да оно не буде прекомерно.
Поред тога, на тржишту се могу пронаћи и одговарајући биостимулатори који омогућавају биљкама да боље реагују на појаву стреса, као што су топлотни таласи.
„Све ове мере треба да обезбеде одрживост воћарске производње у условима измењене климе у будућности“, истиче др Александар Лепосавић.
Погледајте и: