Уран и Нептун деле много сличности, што је довело до провокативне идеје у подкасту Друштва мртвих планета портала „Њу сајентист“ – да се запали Уран. Водитељке подкаста Челси Вајт и Ли Крејн су теоретски истражиле концепт.
Научно размишљање о поменутој идеји и није тако мањкаво. Сагоревање материјала и анализа његове светлости спектроскопијом је проверена метода за одређивање хемијског састава. Штавише, унутрашња структура ледених џинова попут Урана још је углавном непозната. Спаљивањем спољашњих слојева, ове тајне би могле бити откривене.
Велика рупа у теорији потенцијалне пљачке
Међутим, како је истакао планетарни научник и гост поменутог подкаста Пол Бирн са Универзитета Вашингтон у Сент Луису, тај план има значајну ману. Спољним слојевима Урана недостаје кисеоник потребан за сагоревање, примећује он. Чак ни увођење огромне количине кисеоника не би било довољно, што заправо чини идеју сагоревања непрактичном.
Занимљиво је да се дебата помера када се разматра унутрашњост планете, која би могла да садржи дијамантски песак. Ово потенцијално благо претвара теоријску мисију у пљачку, а не у једноставан научни експеримент.
Шта би било да...
Да бисте дошли до тих дијаманата, најефикаснији метод би био да се судари друго небеско тело са Ураном. Такав удар би вероватно произвео сјајан бљесак, облакпаре, а можда и светлећи реп иза Урана. Пажљиво планирање би било од суштинског значаја да се избегне уништавање дијаманата или наношење знатне штете Сунчевом систему.
Успешан судар би могао да постигне двоструке циљеве откривања дубљих слојева Урана и приступа његовим дијамантима. Али, ризици су потенцијално катаклизмични, тако да би апетите за блиставим дијамантима требало „спустити на земљу“.
Погледајте и: