Прашина и прљавштина се нагомилавају у клима уређају због нередовног одржавања и чишћења, а то на крају може да изазове и и пожар.
"Чишћење климе треба радити сваке године, од бактерија и буђи. Ако умемо, можемо и сами то да урадимо. Препоручљиво је што чешће проверавати климу, дати можда 1000 - 2000 динара за сервисирање, него доћи у ситуацију да изгубите стан", рекао је за РТС Андреј Чоха, професор Електротехничке школе "Никола Тесла".
Он је представио индикаторе који упућују на то да са клима уређајем није нешто у реду.
"Прва индикација је да уређај не ради фабрички, када приметите да не може да охлади простор као некада, када задате температуру на 23, 24 степена ако је напољу 35 и она не може да расхлади просторију, значи да са њом нешто није у реду", истакао је Чоха.
Што је температура напољу виша, то је већи напор уређаја да расхлади просторију.
"Када имате велику температурну разлику коју желите да постигнете, ваша клима и компресор душу испусте. Тада ради на максимуму, троши струју, хаба се уређај и може бити јако опасно за изазивање пожара", рекао је професор Електротехничке школе "Никола Тесла".
У данима топлотног таласа даноноћно желимо да клима уређаји буду укључени, чак и када нисмо у стану.
"Клима мора да се одмара, као и сваки други уређај. Њена снага је као два бојлера. Морате се одговорно понашати према њој", рекао је Чоха.
Листе чекања за сервисирање клима уређаја су константне, како би се избегле, мајсторе можемо и позвати током зимских и пролећних месеци.
Погледајте и: