Овако је новинар „Новости“ Драган Вујичић доживео отварање Олимпијских игара у Паризу, а није ни једини, будући да је српска, француска, па и целокупна светска јавност остала згрожена перформансом који је продефиловао Паризом у трансвеститском доњем рубљу и уз квазибунтовничко омаловажавање хришћанске и општељудске цивилизације.
Вујичић каже за Спутњик да је већ на први поглед било јасно да париски Јелисеј више нису поља раја из старогрчке митологије, нити место вечитог загробног живота у коме уживају богови и јунаци, већ да се Град светлости претворио у своју супротност.
Дионизијски штрумпф
Иако су апологете последње капи која прети да превагне чашу разума, али и укуса, покушавале да оправдају опонашање и изругивање Тајној вечери, организатори отварања ОИ морали су да упуте јавно извињење верницима широм света.
Незадовољство је било огромно и међу самим Французима, па се огласила и тамошња црква. Тајну вечеру у којој је један од највећих светских сликара Леонардно да Винчи насликао Исуса Христа са апостолима у тренутку када им Син Божији предочава да ће га један од њих издати, представила је група трансвестита. Христа је „глумила“ прекомерно гојазна жена јеврејске вероисповести, а у целу представу је било укључено и дете. Изнад детета, уместо, можда, анђела чувара, стајао је трансвестит којем су гениталије, на очиглед целог света, испадале из гаћа.
Тајна вечера у реконструкцији наказа и у Паризу је имала оригинални митолошки смисао – прича о издаји. Код Давинчија је Јуда, а у Паризу то свакако није био Томас Џоли, „квир уметнички директор“ анагажован од „Комитета“. Он је само болестан. Додуше не терминално као „цивилизација“ која га је одабрала, рекао је Вујичић за Спутњик.
Главно јело на лажној тајној вечери била је имитација мушкарца умоченог у плаву фарбу са шљокицама. „Авангарда“ је покушала да убеди гледаоце да се ради о грчком богу вина и уживања, Дионису, али ни поред свог менталног напрезања нису успели да објасне збуњеном и уметнички неписменом светском аудиторијуму какве тачно везе дегенерисани млохави штрумпф има са античким грчким богом. Као да прерасли штрумпф није био довољно лош, након њега су гледаоци били „почашћени“ и једним од јахача апокалипсе.
Метални коњ и јахач на Сени као да су дојахали из библијског Јовановог откровења: „И видех, и гле, коњ блед, и ономе што сеђаше на њему беше име смрт, и ад иђаше за њим“. A све тo je пратило 85 чамаца који су низ реку Сену возили скоро 7.000 спортиста из 205 земаља. Е, они су осрамоћени. Личили су на Циркус бува, јефтину сеоску вашарску забаву на којој буве прескачу једна другу док им „артиста“ диригује, илуструје Вујичић.
Део Библије је и књига Откривења, позната и као Откровење Јованово. Део је Новог завета и усмерена је ка будућности. Док Књига постања прича о стварању, Откривење закључује Библију визијом Новог Света, Новог Неба и Нове Земље.
© Sputnik / Сергеј Пјатаков
/ Спорт је био споредна атракција
Сви ови спортисти које смо гледали, наставља наш саговорник, претворени су били у циркус бува. Ти јадни људи који цео живот вежбају да би се такмичили и били најбољи, били су, каже он, присиљени да учествују у нечему што великој већини њих највероватније не одговара. Поред читаве параде скаредности, они су дошли да се такмиче у време ратова и крвопролића.
Певање химне Србије приликом традиционалног дочека српских спортиста на балкону Старог двора у Београду.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Врло је непристојно гледати ову и овакву церемонију и мислим да ће ово заиста бити последње одржавање Олимпијских игара направљено од оваквих људи и на овај начин. Ове Олимпијске игре уопште и не треба гледати јер не учествују сви спортисти и јер је неко одредио да поједини могу, а поједини не могу учествовати. Ово такмичење се одржава када на једној тачки света гину деца сваки дан, дан за даном, где се бацају бомбе од тону или две на избегличке кампове и сви се праве да то не постоји, прича Вујичић.
Нажалост, каже он, Париз, Европа и Америка би да ратују. То су показали одабиром спортиста који смеју и не смеју да се надмећу. Од времена старе Грчке, наставља наш саговорник, када би се организовале Олимпијске игре, престајали би сви ратови, на такмичење би долазили сви људи, јер у такмичењу јесте смисао наоредовања човечанства и кључ успеха наше цивилизације.
Дегуте
Ко је и имао жељу да поред одсуства Русије, а присуства Израела и „Косова“ прати Олимпијске игре, спречила га је аудио, визуелно, мисаоно идеолошка накарада „воук идеологије.
Већина нас је хтела да са својом децом и породицом одгледа отварање Олимпијских игара, али је оно било несношљиво. Париз је град познат по Јелисеју, месту у грчкој митологији где богови и људи заслужено одмарају. Међутим, Париз већ дуго није град божанских вртова, већ нечег сасвим другог. Зато и не треба гледати овакве манифестације. Остаће ове Олимпијске игре упамћене као велика срамота, само молим бога да не дође до неких безбедоносних пропуста, односно до неког намерно изазваног инцидента где гину људи, закључио је Вујичић за Спутњик.
Погледајте и: