Какви су утисци о самом одласку на турнир који је сам по себи успех?
„Наравно, овај пласман је помало и очекиван и неочекиван. У Светску лигу смо ушли са 20 бодова више од Кубе, па онда имали 20 мање, дошло је до тешког момента. У том моменту смо се опростили од визе, и од другој викенда почели да играмо боље. Виза нам измицала из руку 12 година, од Лондона, а на крају смо успели да се пласирамо. Да крунишемо период који је имала генерација“, каже Атанасијевић за Спутњик.
Да ли је време да се уради нешто више на највећем такмичењу?
„Имали смо прилику да бележимо добре резултате на Европском и Светском првенству, у Светској лиги, а овој генерацији је недостајао овај пласман. Марко Подрашчанин, Урош Ковачевић и ја смо играли у Лондону, већи део екипе није имао искуства. Не само да учествујемо, него да испишемо историју“.
Србија ће у групној фази играти против Француске, Канаде и Словеније. Добро су то познати противници нашем тиму.
„Група која на папиру каже да имамо најслабије рангиране противнике, прошли смо најбоље могуће. Побеђивали смо неке али и губили. Добили смо Канаду, играли 3:2 са Словенијом, са Француском играли добро у претходним такмичењима, они су домаћини. Имамо наше шансе, нећемо бити аутсајдери. Примарни циљ је пролазак групе“.
Могуће је да на турниру дође до изненађења. Не би био први пут. Надају се наши одбојкаши таквом исходу.
„Наравно, Французи нису важили 2021. за екипу у топ 3, Аргентина је била трећа, као аутсајдер. Отворено такмичење, свих 12, осим Египта, ће имати шансу да ураде нешто велико. Имамо све у нашим рукама, један меч може да одлучи целу генерацију. Пољаци и Италијани на сваком великом такмичењу играју финале, јаке су екипе, надамо се да их нећемо срести у четвртфиналу. Али, Пољаци су недавно играли у пуном саставу па изгубили од Јапана. Нема изразитих фаворита“, додаје Атанасијевић.
Сам одлазак на турнир је велика ствар и доживљај.
„Највећа смотра, сваки спортиста прижељкује, не само да учествује, него и тај период у селу са осталим спортистима ти даје осећај да то радиш, радиш праву ствар. Виђамо пријатеље из других спортова. Резултатски нисмо били задовољни у Лондону. Желимо да одиграмо што боље, да све те дистракције оставимо по страни. То је био договор на првом састанку“.
Сећамо се сви оног потеза Вање Грбића против Русије у финалу на у Сиднеју 2000. године. Тада је одлетео ван реклама, ван терена, вратио лопту у игру и после освојио поен у блоку.
Да ли могу наши одбојкаши до једног таквог монументалног потеза?
„Надам се да можемо, али у тим мечевима ће одлучивати један потез, вансеријски потез и због тога се спремамо да тај потез буде на нашој страни! Стварно у претходна два олимпијска циклиса било готово немогуће квалификовати се, то се променило и ми смо то искористили. Лепо је што се и мушка и жеснка налазе на турниру, један смо од ретких савеза који то има, желимо да испратимо и даме у добрим резултатима“, каже Атанасијевић.
Када смо код дама, на Атанасијевићевој позицији игра Тијана Бошковић, једна од најбољих одбојкашица свих времена.
„Сигурно спада међу најбоље! Да освоји Лигу шампиона, све је друго остварила. Објективно. Толико је тога прошла, она има само 27 година, пред њом је 4-5 врхунских сезона. Велика је мотивација. Једна је од највећих свих времена, то треба да нас мотивише, али ми само не схватамо... Да постоји неко такав у другим спортовима - много више би се причало о њој“, исрено одговара Атанасијевић.
Он је сам дуго у репрезентацији и прави је наследник Ивана Миљковића.
„Није било нимало лако, Саша Старовић је играо са мном, због повреде није могао да буде са нама касније. Имао сам екипу која ме је чинила бољим играчима. Провео сам године, играо са легендама српске одбојке, мислим на Подрашчанина пре свега, част ми је да будем део ове генерације. Преко 200 и нешто наступа, толико медаља и сада ова виза“, сублимира свој учинак Атанасијевић.
Како ће бити у Селу заједно са великанима попут Новака Ђоковића?
„Имали смо прилику да их упознамо, да се чујемо. Сигурно да је Новак Ђоковић највећи спортиста, не само тенисер. Значиће нам та подршка. Надајмо се да ће Србија освојити што више медаља и да ће да се испише историја. Девет, да пробамо барем да изједначимо“, шампионски констатује Атанасијевић.